Daleko

Sin mi se večeras vratio iz Gline i Majske Poljane. I, zaista, nije vidio ni Srbe, ni Hrvate. Vidio je unesrećene ljude pokraj srušenih kuća, u blatu i suzama. Izgubljene u tuzi i beznađu. Daleko od Filozofskog fakulteta i Pupovčeve satire. Daleko od “antifašističke” elite i njihovih lamentacija. Vidio je ljude, gladne a gladni nisu, žedne a žedni nisu. Na pitanje što im je najpotrebnije, slijegali su ramenima. I nitko ne reče da im je potreban Pupovac. A upitno je da li i znaju tko je taj čovjek. Potrebna im je ljudska toplina koju će im pružiti oni koji su im najbliži. Sin mi reče da su se rastali u suzama.