Dite san rodjeno u Jugi
Upantila san je
Jesan
Kojon srićon da nisan
I da iman selektivno pamćenje k’o neki
Zabilužila me posrid srca
Nije mene Juga pitala
Želin li je upantit
Nije me pitala ništa
Radila ona uvik na svoju ruku
Gazdala se po tudjin životin, kućan
Pojatan i vinogradin
Nije pitala
Oćeš li pretrese?
I milicijonere
U obilasku
Nije pitala za napade vacadan na spavanju
Ništa
Gazdala se cilo moje ditinjstvo
I dala mi grafit
Crni
Priko jedne škole u Varušu
Unda smo je sorili
Sorijo je i glas pokonje
Strine Ive u šudaru
Sidila ona onu večer na balaturi i sva u sekiraciji i stravu
Ispod glasa
Pitala moga ćaću
Oćemo li dobit
Oćemo li nju mrsku sorit
Moja mladost je HDZ koji slavi
Su svojin pukon
Uskupa
Tamokar
U Mračaju
Tamokar di se s bine čitalo
Matoša i Kranjčevića
A narod plesa’ po igralištu
Tukli Prljavci
I svi uglas pivali Mojoj majci
I onoga
Samo moga
Heroja ulice
I unda su nan domaći i uvozni četnici pobili Heroje ulice
Ukrali Heroje moje ulice
Onu lipu mladost koja je nami dici gradila igrališta za tenis u Lavćini
Stadijone za olimpijade na Gomeli
Rasporedjivala nas
Trenirala
I
Od čepa nan medalje pravila
Ukrali mi onog mog lipog Heroja ulice koji me vodijo prvi put u naš Jaguar
Ono naše disko u kojemu se kupilo sve koliko
Od Gruda do Tomislavgrada
Unda
U ona doba nade
Kad su auta bila parkirana sve do rišćanske crkve
A podijon uporavljali oni momci Sebišina rokenrol
U jaketican i cipelan
Kakve je nosijo i sami Elvis
Ukrali su mi moje Heroje ulice
Jedne zime na Maslenici
Jednoga prolića na Kupresu
Ukralo mi smij i nadu jednoga lita
Jedno nevirno
Puno poskoka i mina
Popovo polje
Unda su se domaći četnici k’o uloži zavukli svujdi
Rasporedili se
Dok je pošten svit ratova i kopa u grebe svoje Heroje ulice
Oni zauzimali rezervne položaje su pogledon na takujine
Gradili dvorce
I kopali bazene
Punili ji krvavon vodon
E
Krvavon vodon
Nema tak’e plave pločice koja krv sakrit’ more
I više nisan slavila su HDZ- on
Ukrala mi banda bila sve
Pa i HDZ
Sve mi se izmišalo
U rupu san se zavukla
Brez nade
Pogleda uprtog u Haribo gumiće
Jer taj malešni gumić postade simbol
Moga života
Iz dana u dan
Iz godine u godinu
I unda
Pade mi iz neba
U moje lipljive ruke od gumića
‘Od za život
Pade
U moju imocku kuću
Jerbo
Nisan mogla odat Spliton
A ni Zagrebon
Nisan mogla jerbo
Su dicon malešnon uvik nešto
Trevi
Nisu odale moje noge
Odalo mi je srce
Fala van
Fala
‘Odon ste me izvukli iz rupe
Izvukli me
Onin balonin
Onon
Pismon i smijon
Vratili ste mome srcu nadu
A meni je nada sve
Fala van
Što san na tren
Ja
Jopet
Ugledala
One moje ukradene
Ubijene
Heroje ulice
Vidila san i’ kako idju
Svami
Korak za korakon
Niza Marmontovu
I
Ilicu
Unda su
Nestali
Gorikar
Su jednin balonon
Koji je uteka jednome
Nasmijanome
Brzdavome
Ditetu iz ruke
