Do rata smo živili
Pravo bratstvo i jedinstvo
Nismo znali ‘ko je Srbin a ‘ko Hrvat
Sve nami ravno biĺo
Idila prava
Tako govoru
Neki
Meni pravo čudni ljudi
Taćeš govorit’ o toj ljubavi
Oklen unda niki ubijeni ljudi i razorene kuće i gradovi
Biće to sve bijo neki zločasti, revizijonistički hologram
Uvik iznova se čudin
Sebi
I svomu životu
U mojoj Krajini
Jesmo mi morebit druga planeta bili u to vrime Juge
Jerbo se u nas uvik znalo
‘Ko je šta
Kako to da ja nikad nisan zaživila to bratstvo i jedinstvo
Kako je mene zaobašlo
Kako san oduvik znala ‘ko je Srbin
A ‘ko Hrvat
Za razabrat Hrvata od Srbina
Nisan tribala nikakva rata
I znali to manje, više svi u našemu selu
Rećemo, svake godine struje imali nismo
Baš za Badnji dan
Bijo snig il’ kiša
Sunčano il’ oblačno
Struje nikad’ na Badnjak bilo nije
Ae
A na njijov Badnjak baš sve ured bilo
Uvik
Krivili mi nismo
Ni Makedonce
Ni Talijane
Ni Mađare
Baba bi rekla
– Jopet nan Srbi i crljeni letriku utrniše
Glavni Srbin u mome ditinjstvu bijo je naš poštar
I zva’ se Boro
Kršan čovik
Vrlo
I vrlo ozbiljan
Ima’ je zeleni motorin i dolazijo
U selo dvaput nediljno
Nami dici bijo živa atrakcija
Zabava naša
Zalega bi nan lipo
Između igre KK i molitve rozarija prid mrak
Okolo sedan sati poda plamenitanon su pokonjon Jelon
Mi bi su Boron obaigrali cilo selo
Trubijo bi on su trubon
Nek se narod kupi
Diga bi prašinu veliku kroza staro selo
A mi bi trkon za njin
U oblaku prašine
Onako bosi letili
Skupili bi se okolo njega na Svitnjaku
Kad bi sta
I motorin na nogare diga
Pa bi virili
Šta je Boro donijo
Ove ture
U onoj velikoj, kožnoj torbi donosijo je pisma naši iz Njemačke
Amerike
Švecke
Pa pisma naši studenata i đaka iz Zagreba
I Splita
Račune za struju
I penzije
I pisma vojnika koji su služili vojni rok
Negdi daleko
Svega je bilo
Unda
U taj vakat su kirijala pisma
Od mista do mista
A umanje su kirijali ljudi
I bilo je telefona skroz zeru
Moga si ji na prste izbrojat
Ja bi pokupila oni dil pošte za moju babu i strinu Ivu
I vrcon kući
Sva prikovažna
Uletila bi
Poda odrnu
Gledajuć da ne ugazin na koji oštar piljak
Ili komad cakla
Puton
A baba bi uvik
Uvik
Svake ture bi nabacila
Kako se Boro lipo na motorinu vozika
Kako ima gospocki posa’
Kako je prikovažan i prikosritan su lipin poslon a kako je njezin čovik satra svoje kosti su mašklinin i lopatan po testi
Uvik bi rekla kroza zube
Dok bi grabila one svoje kuverte
Iz Amerike
Obrubljene crveno plavo
Kako su njezini svi koliki u Ameriki
Ćipa njezin u Berlinu
Ante diverov u Šveckoj
A baš Boru zapalo njijovu poštu dilit
Njega zapalo pored t’liko našega svita
Brojila bi ona
Pa unda po istomu mistu po pola ure
Fregala
Od živaca
Sad’ mi smišno kad se sitin
Jerbo eto
Baba mi, čini se, bila vrlo zavidna
Na Srbe
Vrlo
Na našu Imocku, Hrvacku manjinu
Vrlo brzo san ja uz nju skontala kako oni u našoj Krajini ipak živu zeru bolje od nas
E
Kako ji nema vele po Njemačkoj
I kako su i na lišpoj lokaciji od nas
Baba bi rekla
Kako svi radu u virman
Kako ji se pita
Vedre i oblače svujdi
Sunjiman se moreš ipriuba mirit samo ako u partiju uniđeš
Ako ne uniđeš
Vanka ti je
Priko grane
Ili mašklinat po testi
Rekla bi
– Gledaj, baš je njizi zapalo selo koje upire u vodu
U Vrljiku
Baš njizi
Moja baba je bila kraljica teorija zavjere još unda kad u našemu selu niti u povojima te teorije bile nisu
E
– Gledaj Barbić
Imaju živu vodu
Pa imaju svake sriće
I cvića
I paprika
I pamidora
Sve jin se okolo kuća modri
Nisu rećemo gori u brdu
U Bilošin
Ili u nas
Di i za napit se moraš sićon u čatrnju
Zajitit
Gorikar u Šućura
U moje druge babe
Nije bilo teorija zavjere
Nije ni bilo riči
Srbin
Na tu temu znala san kako babi Mandi ne tribaš riči reći
Nijanci jedne riči
Poradi njezina brata i njezine sestre
Ne spominje se njoj ni partizane a ni Srbe
Baba Manda najvolila govorit’ o Gospi i Isusu
I ako si njojzi tijo ugodit, šćapio bi one velike očenaše su vrata od kužine pa počejo Gospu pozdravljat
To je najvolila
Did Matko zva’ je njizi
Rišćani
Svu njegovu politiku
Diplomaciju
Toleranciju
Svo bratstvo i jedinstvo ovoga svita
Moga si navrpat u jedno
Njegovo
– Znadeš, kad bi ti meni ošla za Rišćanina ja bi ti na trupini kosirićon glavu otkinijo
Moj did Matko
Moja kršna ljudina
Pritijo mi iston trupinon i za Srbe i za nalakirane nokte na rukan
Bijo grlen čovik
A nikad mi čvoke nije da
Nikad ruke na me’ diga
I najlišpe iće uvik čuva za me’
Dok bi ila on se svake ture pravijo kako je on sit i kako je išton pojio
Čovik kameni riči
A očiju meki k’o vrvo leđa u diteta
Jedan dan nestalo Bore iz našega sela
Ae
Ostarijo biće
Oša u penziju
I zaminijo ga drugi
Odman moja baba, moja teoretičarka zavjere rekla
– Nu ga vidi
Dašta
Jopet njijov
Unde savr’ njijova sela
Kuća mu prva na livu ruku kad iđeš na Most
Nije dugo prošlo
Naša Država postala neovisna
A naš novi poštar prvi joj okrenijo leđa
Nije se taj dana mislijo
Pobiga tamo daleko
Istočno od
Hrvackoga raja
Ni državne jasle ga nisu mogle zaustavit
Pokupijo se i oša
Na drugu stranu
Rekli oša ratovat
Bojdžija kažu posta’
Ostala prazna ona njegova kuća savr’ njijova sela
Danas oni više nisu Srbi
Ni Rišćani
Zovu se drugovačije
Manjinci
Ni’ko nikomu poradi njizi trupinon i kosirićon ne priti
Zovu sami sebe jopet
Ugroženi
Neka su in na mistu njijove kuće koje u vodu upiru
A naše dike nisu na mistu
Nego u bilin grebin
Neka jin se u svemu ugađa
I gazi naše branitelje poradi nji
I njijovi osjećaja
Njijov Rišćanski, srpski pratar Irinej nabraja kako su oni vrlo ugroženi
Kako je naša Država
Ustaška
A njijova
Božiji dar
Dašta
Pa unda trkelja o njijovoj osveti
Meni tek sad’ ništa nije jasno
Kako god koji rat završijo
Bili oni u Vladi ili ne bili
Srbi uvik nezadovoljni
I uvik ugroženi
Hrvat ni danas kućan ne upire u vodu
Naši Hrvata
Puna Njemačka
Švecka
I Amerika
Više nego u vakat moje babe
Glavni Srbin nije više poštar Boro
Danas Boro uporavlja su našon Vladon
Na sve načine gleda se ugodit tomu glavnomu Srbinu u Zagrebu
Ae
Da ne pobigne valjda na drugu stranu
I ne postane bojdžija
Veliki je stra’ od njega
A ja
Mislin se
Pa se i danas sitin
One moje teoretičarke zavjere
One što spava na Mostu
One što je davno utvrdila san
Privita na satrvene kosti svoga čovika
Gospe moja
Da se njoj dignit
Ovi’ dana
Pa vidit k’liko je našega naroda
Razasuto po svitu
Da se njoj dignit
Pa vidit svojin očiman
Doklen je lipo dogura
Oni Boro što se vozika našin selon na zelenome motorinu
