Barbara Jonjić: Studeni u kojemu se sudi Generalu dičnomu – Našemu Praljku

Foto: narod.hr

Nema šale
Zaladilo je
Onako kako to naš svit zna reć
O svetoj Kati
Koja ti
Istovari snig na vrata
Metne u nidra ruka
K’o i svake godine
Pa ji ne vadiš vanka do svetoga Marka
Ae
Prid nami mrzla jutra i vakat od dice
Ono vrime kad ji se najviše dariva
Iđe redon
Sveti Nikola i čizmice njegove
Pa sveta Luca i sakriveno, suvo blago su narančan poda kušinin
Pa Materice
Pa Očići
Vrime rogača i suvi smokava
I ono glavno, najlišpe
Rođendan našega Krista

Nu, vakat je i kad sva kolika dica gledaju oni Amerikanski film
Sam u kući
Tako mu ime
Film koji broji nastavke
K’o serija epizode
Al’ brige se dice
Oni se smiju svakoj manitošćini u tome filmu
K’o da je vidu prvi put
A ne sto i prvi

Dica su to
Ona i ne tribaju bit mudra
A nit ozbiljna
Nit tribaju puno toga znat
Ionako živu u Državi di sunjima uporavljaju neozbiljni, neutupiti i neuki ljudi

Ovo nije obični
Mrzli studeni
Ovo je oni koji će ostat zabilužen
U povisti moga kamena
I u mome srcu
Zabilužen zauvik
K’o oni studeni u kojemu se sudi
Generalu dičnomu
Našemu Praljku
Čoviku srca i znanja
Toj našoj knjigi najdebljoj na dvi noge
Sudi se njemu
I braći našoj
Sudi se Hrvatu
Njegovoj dobroti, žrtvi i obrani
Onako kako te u životu
Uvik najviše progoni i sudi
Ono siroto kojemu si iduć životnin puton najviše pomoga
I brana ga uvik za sebon
Svukud
Pa ga pita i obuva
Tičijega mlika mu naliva

Progoni te i sudi ono siroto i ona kukavelj
Koja umisto da ti se nakloni do tlea za svo tvoje dobro
Metne te u okove, poda krakune
I gleda ti sime
Hrvacko zatrt

Ništa na svitu gorega nema od nezafalna čovika
Ništa na svitu

I dok pošten Hrvat ovi dana u stravu živi
Imamo elitu koju ne sekira
Ništa osim zeru reklame i punoga korita

Dekeko
Pernar ima novu curu
Skriče mediji redon
Nu
To se mora upratit jerbo neš ti
Generala Praljka i njegova ratovanja za Hrvate u BiH
Neš ti okovani Hrvata
Pernar je veličina
Uspijo je nać’ curu koja je školovana i znana t’liko da i auto voza
Pa ga razgonja okolo
A on se ko fole satra boreć
Za lustraciju, onu istu za koju je prikučer čujo
Za Hrvacki suverenitet za čija obilježja valja pravo reć niti danas nije čujo
Bori se, grleć se su četnicima
I gradeć iz temelja u svojoj sekti
Novu, malešnu Jugoslaviju
Jerbo taj Ivan brez tisuću momaka viče Koje granice
Koje države
Koje vire
Ta lola ni
Hrvacke himne ne prizna
Ništa njemu nacijonalno nije sveto a ni priša
Ni čut
To je taj novi, vrli svit
I vakat
Punoga korita brez Krista
Kad se spasiteljen ne rađaš nego te za spasitelja školaju klipovi su jutjuba
Njega konkretno sikira samo kad koja banka urta u koji stan
Ae
Jerbo njemu i sekti njegovoj je nekretnina Bog
Ono što je nami Bog i Domovina
Al’
U svoj toj sekiraciji i jadu
Svake ture siti se i kamere zovnit
Ae
Nek’ se nađu

Slabo čoviku dođe
Kad se siti
Kako je njemu onakomu
Druga kuća Sabor
Su onin vratima
Na kojima ona Mirela sva u crnu
Dočika našega
Generala Glasnovića
Čula ona kako je moda baš Generala sačikat
To je nova moda kvazi trećega puta
Pa ga unda iđe pilat su pravima žena
Trkelja kako se mora na silu
Instanbulska ugurat i u našu katoličku kuću
Ae

A meni svake ture smišno kad nju vidin
Jerbo se sitin
Kako je jednu večer moj svekar gleda sumenon emisiju
Otvoreno
Di je i ona ćakulala
Onako sva u crnu
Su bilin kolaron
Uzdignutin do uva
Odmira nju naku moj svekar
Pa će meni

– Nevista, ti se zeru tendiš u ove ovden, de reci mi, oklen su njima ove koludrice?

Nu, da je svekar iz bližega gleda, vidijo bi k’liko je zamrčena i kako ona ni po kolaru a ni po onomu što govori nikako koludrica ne mere bit
Ae
Ona se bori za prava oni žena su kojima se naše koludrice i ne razumu baš najbolje

A meni ovi dana kroz glavu
K’o kroz draču prođe jopet
Oni dičinji film
Sam u kući
Ona scena
Kad ona dva zločasta brata progonu malešoga Kevina
Pa stoju na pragu njegove kuće
I unda jedan od nji’ provocira malešnoga
I svako zeru viče
– Ajde, ako si lola pogodi mi brata sunečin samo još jednon, paš vidit kad ti vratin!
Pa ga ovi pogodi svako zeru sunečin.
Ubilo drugoga brata nemilo.
A ovi ga i dalje ko fole brani tako da malešnoga Kevina provocira.
Doklen satranome ne utuži i ne skoči na brata vlastitoga su ričima
-Daj brajo ne brani me više!

Mene kažu taj Pernar
Taj Ivan brez tisuću momaka
Brani k’o Hrvata
A Mirela sva u crnu me k’o ženu brani
Dašta
Dođe mi skočit i viknit na oboje
– Brajo i seke, ne branite me više!

Davno su poda ladne ploče i tuđe krakune metnuti oni ljudi koji su moj narod i mene branili
Zaprave branili
I nema te smrti i toga suda
Koji ono što branan u srcu more prominit
Jerbo
Nisan kukavelj i ono siroto
Koje zaboravlja učinjeno mu
Dobro

Nikad zaboravit neću
K’o me
Napita
Tičijin mlikon slobode

Podržite nas! Kako bismo Vas mogli nastaviti informirati o najvažnijim događajima i temama koje se ne mogu čitati u drugim medijima, potrebna nam je Vaša pomoć. Molimo Vas podržite Narod.hr s 50, 100, 200 ili više kuna. Svaka Vaša pomoć nam je značajna! Hvala Vam! Upute kako to možete učiniti možete pronaći OVDJE

Izvor: narod.hr