Kad si mater malešne dice
One male družine di je jedno drugome baš do uva
Imaš vrlo lip život
Vrlo
Imaš smija i za uši mećat
Imaš cile kamijone pismi
I zagrljaja
I crteža
Nema dosade
Nema vele mista za sinteze i analize
Niti te imaju kad sikirati gladni u Afriki
Niti kretanja bdp-a
Zabaviš se u svome malome svemiru
I imaš neki čudan dnevni raspored
Dok oni restu
Naučiš odat k’o balerina
Ona balerina što ima zeru teže kosti
Ali na prstima lebdiš i su viškon kila
Otvaraš i zatvaraš bešumno
I vrata i ponistre
Primišćaš prostorije, stvari i pozicije
Prilagođavaš se u ‘odu
Spavaš na rate
Misliš s počekon
Čišćenje kuće ti se s vrimenon
Amortizira
Zbiješ sve na nužno
A kuvaš planski
I ideš kampanjski
Tempo ti diktiraju viroze i zubići
Ne mereš gledat film u doba kad to radi ostali normalan svit
Jerbo uvik imaš zvučnu kulisu
Su puno decibela
Odgađaš sve za neko drugo
Manje kaotično vrime
Puno puta vičeš
– ‘Oću, ‘oću…samo zeru kasnije!
Pa se tako dogodi da u jedan ujutro ugledaš seriju koja te prikuje za ekran
Pogledaš samo pilot epizodu i ajmeeeee
Kako? Već su dva sata?
Unda se raspitaš i saznaš
Svega skupa ta serija ima dvi sezone po neki’ desetak epizoda
More!
Mogu ja to!
Kažeš sama sebi
Gledat ću ja to lipo na rate
Svaku slobodnu sekundicu pogledaš k’liko moreš
Dogodi se kako u nediljak dana uspiješ pogledat’ cilu cilcatu epizodu
Uložiš veliki trud samo kad te nešto vrlo
Zarobi i prikuje
Čime te zarobi?
Nije radnjon
Ti radnju i ne pantiš baš
Bog ti je svidok
Raspršen ti mozak vrlo
I razveden
K’o naša Hrvacka obala
Razveden od spavanja na rate
Razveden na tisuće otoka i poluotoka
Tisuće snova i polusnova
A radnja serije ruku na srce i nije baš tvoj đir
A jopet te prikovalo
Je
A di ne bi!?
Ne triba tebi puno
U toj seriji je malo/veliko čudo
Glavni lik serije ima četvero dice
Četvero !
Dvi ćeri i dva sina
Eto
Ima to i zarobilo te
Jerbo
Toga nema za likarije
Ne znaš kako i kada se to dogodilo
Ali je nestalo s teveja
Nema na našemu teveju obitelji su četvero i više dice
Same nuklearne obitelji su sinon i ćeri
Kadikad in se zaleti troje
I to je čudo živo
A ti ‘oćeš seriju
Oćeš Film
Šta bilo
Daj šta daš
Makar bila samo reklama
Al’ neka je vrpa dice
Uzalud
Nigdi oni’ su gužvon u kući
Svujdi dvoje dice
I sve po špagu
Kad reklamiraju prašak za prat robu
Jopet dvoje dice
Sin i ‘ćer
K’o naručeno
Tri put češće ćeš na teveju vidit pandu koja izumire nego obitelj su četvero i više dice
A nismo u Kini ni Indiji
U Evropi smo
Kontinent koji izumire
Ovd’e nema bejbi buma
Nema nataliteta koji galopira i
Kojega država mora zauzdat svin mogućin metodan pa i programon na teveju
Ovd’e umire više nego se rađa
I izumire
Izumire i logika
Izumire i zdravi razum
Ovd’e moreš i moraš plakat nada sudbinon panda
Ako te smeta što nestaje narod Evrope
Nađe se puno uvridjeni sotin
Oni’ što in je posa’ uvridit se na sve
Ništa je njima zalipit ti etiketu – rasist poradi toga
Ne plaču oni što nestajemo mi
Mi
Hrvati
Evropljani
Nestajemo jer su ljudima utuvili u glave kako je nemoguće imat’ više od dvoje dice
Kako je to priko skupo
I priko teško
Kako je to zaostalo
I kockoglavo
Naši hrvacki redatelji snimu film o Maršlu, o posrnulome pratru i o gej vezi
Iđe i’ ta rađa
Oni ne znaju snimit’ lip, obiteljski film
Toga nema
Propuntalo se k’o Atlantida
Di su van Matanići obiteljski filmovi?
Što ne okuražite ljude na roditeljstvo?
Naši filmaši
A ni mediji
Nemaju kada snimati tople, poticajne, obiteljske priče
Oni su prikozabavljeni
Izmišljanjen naše stvarnosti
Izvrćanjen i lažiranjen vijesti
I afera
Tako imaš realnost
U kojoj
Kad se dogodi teška prometna nesrića
S poginulin vozačon i jedanestero ozljeđene dice
To ne bude vijest
Ni čut
Jerbo se to trevilo na isti dan kad se bacijo
Suzavac u LGBT klub
Ne tribaš se mislit’ o čemu se bubalo na taj dan
I danima
Ne tribaš se mislit’
To je realnost
Izrežirana
K’o i unda kad su se pobili domaći s azilantima
O tomer se bubalo samo dok se nije saznalo kako su domaći zapravo – Romi
Jerbo nasilje nije nasilje za naslovnice
Ako nasilnik nije Hrvat/Katolik
Nasilje je vijest broj jedan sve doklen ga moreš natovarit’ Hrvatu/Katoliku
Jerbo oni koji se busaju u junačka, tolerantna prsa
Prsa jednakosti i ravnopravnosti
Ne dopuštaju da za nji’ vridi pravilo ravnopravnosti
LGBT osoba je po njima jednakija
Jednakija
To je čudo rič
I čudo pojam
Jednakija je i od diteta
Ozljeđenoga diteta
E
Tamo u tome LGBT klubu su se strašno pripali
Prsimice su kroza ponistre iskakali
I ginili su junački
Ginili brez mrtvi
A eto dica u autu s poginulin čovikon nisu se pripala
Ni zere
Okolo toga spora nema
Jednakiji uvik više patu
A fašist je svaki onaj koji to osporava
Kad se dositiš reć in kako čak i za Hrvata Katolika triba vriditi presumpcija nevinosti i kako je ona vrlo
U koliziji
S njijovin generalno
Uperenin prston
Uvik u istome pravcu…
To ji vrlo vridja
T’liko da će i o toj patnji garant Matanići gledat što prije snimiti novi film
‘Oće
K’o kad će ga snimit
Dočin prokopaju novi, ilegalni kanal
Do novi državni kuna
One Države koju mrze
I po svitu blate
*Kolumnistica Naroda, Barbara Jonjić, koja piše na ikavici, diplomirana je pravnica i mama četvero djece s kojima sama živi u Imotskom dok suprug zarađuje za obitelj radeći u Njemačkoj.
