Barbara Jonjić: Nisu naši muški k’o oni Hajdaš Dončić

Barbara Jonjić
Foto: narod.hr

Udaja van je rađa k’o i svaka druga
Je
Davno je to meni moja kuma Rosa rastumačila
Lipo mi je kazala
Kako se more udat baš svaka cura koja ‘oće
Samo je pitanje je li njoj baš pripelo
Dade li joj se
Jerbo nema cure
Koja baren jednoga prosca
U svome životu
Odbila nije
Tak’e nema

Nema na svitu ni puno toga što ja volin više od svata
Ostalo mi to još od oni vrimena kad san
K’o dite
Smila bit’ budna iza ponoći samo za Božića
Za Novu i za kakvi svata
U našemu selu

Naši svati su van k’o tri derneka
Odjedanred
Svaki su van jednaki
A jopet svaki drugovačiji
Jednaki po barjaku na kući
Jednaki po himni
Jednaki po Očenašu
Pivcu
I staromu svatu
A sve drugo moreš po želji
I drugovačije

Okupljanje iđe kod kuće mladoženje
To se znade
Piva se i pleše
Pije se i ide
Oni najbolji pršut narizan je za ženidbu sina
Pršut crljeni u dugin vetan
Prošaran zericu bilon trakon
Što se krabi na suncu
I zlati
Na veti kruva ispod sača
Su krupnin rupan, lipo razabran
Pa iće razladiš
Rosnon čašon vina

Babe uvik sidu na katrigi i pratu cili narod
‘Nako sve u crnini
Pa kašnje jedna od nji’ prođe niza kolonu auta
A u ruki joj čaša blagoslovljene vode
Su potopljenon granon bršljana
Pa svu mladost gleda poškropit
A oni se širon smiju
Baba dragoga Boga zazove
I blagoslovi sve redon

Kad se dodje mladoj prida kuću
Oplačen
Svake ture
Jerbo samo mladoj
Od svi’ ti silni ljudi
Sve će se izminit’
Priko noći

Ako je sriće
Njezin ćaća će je dopratit za ruku do oltara
Držat će njezinu ruku
Tvrdo
Onako kako je drža svoju ćer za ruku
Uvik
Kad se k’o malešna cunala na njegovin kolinin
Sakrit će oči svoje caklene
I pridat će njezinu ruku
Mladoženji

A kašnje
Isprid crkve
Onako sva posuta šarevitin cvićen
Uza pismu
Nasmijana od uva do uva
Tražit će mlada one oči caklene u sili naroda
One oči kakve i sama nosi
Da ji ponese
Sasebon
Zauvik
U kuveru svoga srca
Da se maši za nji’
Svaki puta kad na testu njezinu
Poda njezine bose noge
Nanesu
Svi oni nevirni ljudi
Suze, drače i poskoke

Na kolinima bit će sva dica sela
U pržini će prpat
I prašinu dizat prstićin
Tražit bonbone što ji je mlada bacala šakon
Unda kad je iz četvrtoga puta uspila
Na sve jade
Jabukon
Prikobacit kuću
Onon jabukon koju joj je dala naša Dara kad je iznila bukliju su vinon
I spružila vijon zakićenu jabuku
U oni vakat kad je zeru kašnje mladoženja podiga svoju mladu da poljubi prag svoga novoga doma

I nema svata brez lole koja se opije t’liko da ga je nekako najzgodnije u karijoli
Dotrat njegovoj kući
Nema svata brez baren jedne žene u vešti na koju se svi redon krste
Svi
Su muške i su ženske strane
I nemere nikako proć skaka na podiju
Brez barenko jednoga svata koji za sebe misli kako je drugi Travolta
Dok se drugima driši drob od smija na njegovu skaku
E
To tako iđe

I mora svako nekoliko Bog u selo dat mladu ili mladoženju koji ižinjaju novi običaj
One što izokrenu
Sve koliko
Gori, doli
Pa metnu rećemo juvu na prvo misto
Unde di zaprave toka samo pršuta
Izokrenu sve po temelju
Kažu za se’ kako su moderni
A narod to unajkraće zove
Obisni

Jedno nikad ni’ko u Krajini kreća nije
Baš nikad
Ni oni najmoderniji
A ni oni najobisniji
Nema kod nas mladoženje su didovin prezimenon
Nema
Didovin?
Nu…nema u nas punca i punice
Mater i ćaća od mlade
Su baba i did mladoženji
Oni su baba i did svome zetu
E
Logike tuten nema
Ruku na srce
Al’ ne triba je ni bit’
Baš u svemu

I sad, ajde ti našin ljudima rastumači kako imaš jednoga sdp-ovca
Koji je i ministar bijo
A nosi prezime dida svoga
Ne nosi prezime dida koji je ćaća njegovome ćaći
Ni čut
Nego nosi prezime ćaće svoje žene
Ajde ti to našemu običnome čoviku rastumači

Pa unda nadodaj kako se taki
Okolo su drugima ruga
A on valja pravo reć
Po naški
Ništa drugo nije nego
Podrep

Sidi podrep na srid puta
Su svakin se ruga a svak se su njin ruga
Dašta

Nu
Lipo je moja kuma Rosa još davno rastumačila kako se more udat baš svaka cura koja ‘oće
E
Istina živa
Al’ jedno ne zna moja kuma Rosa
Ne zna kako se more udat i muško
Kako se more udat
I svaki oni muški koji ‘oće

A ako baš nikako nekome ne idje
Uvik more napravit’ transparent na kojemu sam sebe zakiti i nafali
Lipo rećemo napiše
Atraktivna san i interesantna
K’o oni ženski kolovodja
Splicke stranke
Pametno

Ona
Da već nije k’o uzinad zauzeta
Planila bi prije zore
Garant
Planila bi
Prije nego splicki
Karepovac

Jerbo nema našega muška koje ne voli
Atraktivnu i interesantnu ženu
Nema ga

Naši ne volu prezime od žene
Ni čut
Taće in to
Imaju svoje prezime
Nisu naši muški k’o oni Hajdaš Dončić

Ne mere nikako muško
Su našega kamena bit’

Podrep

Podržite nas! Kako bismo Vas mogli nastaviti informirati o najvažnijim događajima i temama koje se ne mogu čitati u drugim medijima, potrebna nam je Vaša pomoć. Molimo Vas podržite Narod.hr s 50, 100, 200 ili više kuna. Svaka Vaša pomoć nam je značajna! Hvala Vam! Upute kako to možete učiniti možete pronaći OVDJE

Izvor: narod.hr