Terenska nastava ima i drugi dijo
Split, Riva, Hod za život
Kako san i obetala
Tako se i obletilo
Tu subotu na vakat san dicu digla
Uredila ji i obukla ljubičaste majice kako toka
Nebo odlučilo u ovome misecu kiše
Nasmijat se suncon
Brez oblaka baš na taj dan
Lagano smo su torbakin u auto
Pa priko našega Zag’ozda za Split
Nas pet ljubičasti i ujko, naš vozač i zaštitnik
Platimo parking unde kod Županijskoga suda
Gledamo prić testu di je umanje auta
I već tuten nas narod stane zaustavljat i majice nan falit
– Di ste ji kupili?
– Kako vas je lipo vidit!
– Je li to danas na Rivi?
Spušćamo se a ja pogledon okrznen Lovret
Tamo di je tetina kuća velika priko parka lipoga
I namignen mojoj Matoševoj ulici
Tamo di su uspomene priko igrališta
Ljudi na Poljani sidu i piju kavu
A kazalište se žuti na suncu
– Vidi, ovo livo, meni ti je najdraža crkva Mare! Ni jedna k’o ona!
Marmontova krcata naroda
A Matej se rapametijo kad je ugleda oni livak u koji upada vodurina s visoka
Sinek bi rada uskočit u livak ako je ikako moguće
A ja ga sabotiran kako god znan
Jerbo mi je posa’ sabotirat svaku njijovu manitošćinu
Klara dotlen već za jednon tolon zgledala plave balone
Oće li ji?
Ih
Eto, neće
Za tolon plave balone dili mladi pratar i cura
Oboje nasmijani a okice in k’o malešna sunca
Gospe moja kad su zgledali moju dicu, koda su samo nji’ čekali to jutro
Nu
Di ne bi
Dica su a na njima majice prave
Zgrabilo svako dite po balon na bilomu šćapu
Klara vikne Iki
– Nu, Iko, piše Marijini obroci, šta je to?
Pitan pratra k’liko je za platit
Kaže ništa, tek skupljaju dobrovoljne priloge
Lipo
Priđen do kutije, skalupin kune a pogled mi padne na Bedem
Tamo je devedeseti bijo moj kafić, di san pila gusti su šlagon
Unde di se ulazi pa uza skaline iđe
Marmontova blišći
I već se naziru grozdovi ljubičasto, plavo bili balona doklen se spušćamo
Sila naroda oko nas
Čujen kako ne’ko viče
– Imotski! Imotski!
Okrenen se
Kadli oni pratrić od balona Marijini obroka trče za nami
Drži u ruki zdravstvenu iskaznicu i meni će
– Gospođo, ovo vam je ispalo dok ste prilog davali!
Svi se nasmijemo
Gospođa ukratko ne zna niti di je
Od panike
Od strava da dicu ne pogubi
Posijat će očito sve drugo što ima
I taki, nasmijani na Rivu zakoračimo
More prid nami
I more naroda okolo nas
I pisma i ples
Zakitin dicu balonin
Što i nije zgodno bilo jerbo nan je svako drugi balon odletijo u zdrak
Mara već navisila nabrajat za njima
Dositili smo se unda jadu, malešni seljaki iz Imockoga stali ji vezat okolo ruke i za torbake
Kad smo pošli
Klara je odman ispitivala k’liko ima do kraja i ima li tamo ist
Jasno
I žugala op stop što jon sunce iđe u oči
Iko je pita zašto cili grad ne ‘oda kad se već oda za malešne
Za njijov život
Kažen mu
– Nu nas, ima nas i viška! Nu, jedni već ulazu na Zvončac a evo mi skoro išton pošli!
Nije ga zadovoljilo
Vrlo se ljutio na oni narod okolo
Koji nije bijo u Hodu
Maru oduševili transparenti
Svaki je pročitala i gledala meni rastumačit
Kad smo stigli
Razastrla san Hajduk ručnike po ledini podno stabla
Na njima se poredali moji malešni Dinamovci i Hajdukovci
Pa su cenili od smija na fore Pere Eranovića
Kašnje
Sritni
Letili su metar od zemlje dok smo išli pješke
Do vojni brodova i našega auta
Pridvečer
Nakon divnoga popodneva u našemu Solinu su našon Ivanon, stigli smo kući u naš Imocki
Noge su bolile tek sutradan
Na dan izbora
Ćaća mi zoron doša reć’ kako naš narod u Mračaju otvoreno na tolan zaokruživa Neovisne i kako su ljuti vrlo na hdz
Moja svekrva na to kaže kako ona eto ne zna di je red glasat protiv hdz-a
Nasmijen se pa jon kažen
– Meščini, kako bi te mogla ove ture slučajno zaboravit kad pođen u Mračaj!
Smijale smo se obe
A ona prvi put u životu nije glasala za svoj HDZ
Nego za našega Tomu
Zato se ne triba čudit što je HDZ u Imockome pa’ za cili pedeset posto
Ae
Odustale od njega i svekrva i nevista
Ovo se ne panti
Ima Neovisni okolo dvajest posto na drugomu mistu
Ima Suverenista k’liko oćeš
Ima Most-a
Jasno
U nas van crljeni niti nema
Morete li vi iti zamislit’ kako bi ikad i’ko u Imockomu zaokružijo rećemo gospoju Mrak i one njezine Amsterdamce?
Miletimatere oni Miletić normalni, urbani i progresivni na onomu videu meni ispa’ skroz nenormalno
Eno, da ne znaš kako je gazda Pule
Mislijo bi čovik kako se vrlo nalijo a da ga je mojoj kumi Rosi pokazat ona bi sto posto rekla kako mu je siguro ne’ko podmetnijo drogu u piće
Jadan
Rada bi novinarki nako znan sve rastumačit
A ne da mu se nikako
Sve se zalet vata al’ se ne da dalje od tri, čet’ri riči
K’o prijašnje kazete kad bi zguvljale pa samo gledaš kako bi sve izvuka i nanovo kemijskon namota
Daklem
Izbori za nami
Plenkijev HDZ zagnjurijo
I labudove po vodi traži
Plenki prston upire u Brkića
Što van je stari običaj u toj stranki
Uvik se vođa gleda strest onoga koji mu je pomoga uvalit se u fotelju
Pune društvene mreže upisa kako ne more stranka bit taoc jednoga čovika
Kako ne more?
U nas more i Država bit taoc dvi jednako nedomoljubne stranke
Koje uzadnje sliču jedna na drugu k’o zec na zeca
Vinijo se nebu pod oblake oni sudac
Ima sto i jedan plan
Sebe svujdi vidi
A ja njega vidin samo k’o školovanoga Antu Pavlovića
Ae
Baš tak’e mi one njegove ambicijozne okice
Livi genijalci potonili
Džabe bilo i Pamelice i njezinoga
Specijalnoga rata od kojega se Škorić evo i danas trese
Gospoje Pametno nigdi
Što je bilo i za očekivat
Jerbo samo Mensa ekipa za nju glasa
A Mensa ekipa, to se znade ne puni baš stadijone
Uškito ji je
Bero?
Nema majci
Partija poslovično brani svoje stanove u centru grada
I ostale tekovine revolucije
Rodila se ljubav nova
Bero i Mirela
Klikće Bero
Fala ovomu, fala onomu
Lipo san rekla
Isti, istoviti Forest Gump
Samo mu je valilo na kraju štogod vode da u zanosu more uskočit
Nego
Jesan li ja osobno zadovoljna
Pa i nisan
Moji nisu osvojili mandat
Eto
Mara je sigur’a kako će idući put
I ‘oće
Do tada
Ne sikiran se niti zere
Iman u EU parlamentu
Svoga viteza
Freda
Čovik koji je golin rukan ubija tenkove sad’ stiže u srce Evrope
Brezbrigen san
Kad za to čuju migranti
Dočin ga vidu na tv
Samo ćete vidit
Redon će se okrićat na granici
I bižat svojin kućan oklen su i došli
A naša mala, plava riba bit će svaka od kila
I imat ćemo tegle nutelle od tri kila
K’o niko
Kad se zaklopac otvori cilo selo će mirisat od kvalitete
Jerbo će to sve priuzet naš sposobni vitez Fred
Ako tamo sasebon dobrana i Glavaševića
Zažalit će i Britanci Bregzit
Za sto godina
Ovo razdoblje spominjat će se k’o razdoblje procvata u vrime
Europarlamentarca Freda
A njegov spomenik bit ce na mistu onoga livka u Splitu
Oće
Umisto u livak
Upadat će voda
U njegovu bistru, brončanu glavu
*Mišljenja iznesena u kolumnama osobna su mišljenja njihovih autora i ne odražavaju nužno stajališta uredništva portala Narod.hr
Tekst se nastavlja ispod oglasa
