Niki dan jedne naše novine skriče naslovnicon k’liko dice u našoj Državi minja spol
E
U našoj Državi
Minja spol skroz na skroz
Iz ženska u muško dite
Iz muška u žensko dite
Mislin se
Bože moj svaštatićeš
To je nami, Hrvatima u Državi Hrvackoj vrlo važno
Vrlo
Sve drugo nan cvate
Samo to nan je problem
Ogromni
Skinut fokus i s ljudi koji odlazu iz Države
Jerbo taj se problem valjda skinijo sam od sebe s dnevnog reda
Ni’ko više ne seli
Svi se vratili
Problem nesta’
Pouzdano znan kako problem i danas postoji
Isto k’o što je problem što su u mojoj župi lani bila 52 sprovoda a 31 krštenje
To su problemi
Još su tuten
Samo i’ nema na dnevnome redu
Nema ji
Triba to priskočit
A pratit ono šta je svicki trend
A svicki trend jeste
Naslovnica gender diteta
A gender dite van je ono što iđe iz jednoga spola u drugi
‘Oće se sotin reć’ kako je spol ništa
Kako je spol nestalan k’o rećemo boja kose
Svakomu je jasno kako se tako promidžba radi
Dašta
Došla i kod nas po zapovi’di
A uvik je bilo
Veži konja di ti gazda kaže
Nisu se novinari toga sami dositili
Ni čut
Oni samo prikopirali svicku naslovnicu
I poveli se za njon
Satrali se istraživajuć
Pa pobrojali tak’u dicu kod nas
Pobrojali desetero dice
I metnili i’ u žižu
Uči se Hrvata kako triba su dicon
Triba ditetu ugodit
Baš u svemu
Jerbo mu ti k’o roditelj nisi ćaća/mater/skrbnik kojemu je posa’ skrbit u dugoročnon interesu diteta
Ma, kakvi
Ti si mu automat za ispunjavanje želja
Baš svi’ želja
A dičije želje su vrlo fiksne
Ne minjaju se
Svako zeru
Ni čut
Dite i su šest i su trinest ‘oće isto
Uvik isto
I dica
To se znade
Imaju oduvik racijonalne želje
Šta’š govorit’
Vrlo su stentana i mudra
Baš sva dica
Deset dana vagaju prije svake odluke
To nikad žvaku metnilo ne bi u kosu a da nije dooooobro promislilo
A niti bi ti sva čet’ri kola na šporetu uljučilo
Niti bi vodon struju polivalo
A niti frižider ostavilo otvorenin
To se znade
Ne bi dite u šćetu
Ni čut
Nema diteta koje bi gledalo
U utikač pinjur utrat
Ni čut
Gori pobrojano je vrlo ritka anomalija
Dite samo o korisnosti misli
Dan, noć
Skućno je
Triba mu dat’ tako stentanon da o svemu odluči
Ne triba mu mećat granice
Nikakve
Ono okon…roditelj skokon
Tako triba
To je trend
Onu granicu od osamlest godina triba ukinit pod ‘itno
Dici bi tribalo odma’ dat’ tekuće račune, pivu i cigaretu u ruke
Kad spol moreš k’o dite priokrićat
Zašto ne bi moga’ sve?
Zašto ne bi moga baš sve?
Zar je spol zera?
Zera?
Neka dite bira sve
A kad dite bira
Ne bi se u niti jednoj kući krčkalo varivo
Bili kupus bi nesta’ zauvik
I brokula
Lešo bi nestalo skupa s blitvon
Prigano, pohovano…samo to bi se ilo
I pizza i sići sladoleda
I smoki
I čips od paprike
Di god bi doša’ samo bi se čulo kako dica krckaju zubin čips
Koka kola bi bila umisto mlika i vode
Po potribi bi i zrak minjala
Ligalo se ne bi dok ne obori u ‘odu
Maaaaaalo koje dite bi se školalo
I zube pralo
Zubare bi zaobilazilo u širokome luku
Ni češljalo se ne bi
Sami bi se šišali
Jedno bi šišalo drugo
Do gola
Jerbo
Ništa na svitu ne volu k’o strić
Sve redon
Maaaaaalo koje dite bi popilo likariju koju mu dotur propiše
Za vrime svete mise sva bi dica kod kuće spavala
Liti bi odala u čizman
A zimi u japankan
Uvik u istoj, najdražoj robi
Svako dite bi imalo
Sto dvajest čet’ri mačke
Trin’est zečeva
Petn’est pačića
I sedamlest ćukova
Jerbo diteta nema kojemu to nije slatko
A sve što je ditetu slatko
Dite bi povelo svojoj kući
E…to se znade
Svojoj kući
A šta unda
Dite se o tomu ne misli
Malo koje dite od rećemo sedan godina razbija glavu o prihodin i rashodin kuće u kojoj se goji
Ono bi rozoga konja
Ono bi veliko auto na struju
Pravi pravcati vlak
I vozit’ avijon
Pravi
Ono bi sve
Nego
Ako dite more priportat spol
Po želji
Tribalo bi mu dat’ i pravo glasa
Na svin izborin
To bi ja
To bi ja dala dici
Od srca
Odman
I neka vridi retroaktivno
Dica bi to, jedino, sigur’a san sto posto
Odradila bolje od nas odresli’ Hrvata
Nikad dica rećemo onomu Mesiću mandat dala ne bi
Nikad
Jedan mu dali ne bi a kamo li
Dva
To more samo oni odresli Hrvat
Oni
Koji pljesak daje naslovnici o našoj dici koja minjaju spol
Oni koji konja veže di mu gazda kaže
Ne zna nesritan
Kako služiti dva gospodara ne mene ni’ko
Pa ni odresli Hrvat
*Nova kolumnistica Naroda, Barbara Jonjić, koja piše na ikavici, diplomirana je pravnica i mama četvero djece s kojima sama živi u Imotskom dok suprug zarađuje za obitelji radeći u Njemačkoj.
