Bude mrkli mrak vanka kad te prene budilica u čet’ri ipo
Svake godine
U isti dan
Gledaš ne klapat vrlo
Poradi oni što spavaju
Gledaš
Ne palit letriku svu
Natavrljaš robužinu na se’
Obuješ tene na skalinin
Metneš ručnik u torbu i izletiš ispri’ kuće U mrak
U oni gusti mrak
Neka je lito
I kolovoz
A zdrak bude ladan
I jaketu pita
U ruki ti baterija
Dok čekaš one svoje
Vidiš ljudi već polako iđu
Pozdravljaju te u prolazu su
Faljen Isus i Marija
A ti odzdravljaš su
Na vike
I unda ste komplet pa se uputite
Pomalako
Niza Jonjića Gomelu
Noge ti prokližu svako zeru
A strmo je vrlo negdi do pola puta za Mračaj
Do onoga mista di navisu lajat ćukenja kad vas nanjušu
Ajde, kontaš dobro je
Nije mi se noga izvrnila
I u tomer trenu
U onome donjemu dilu puta za Mračaj
Prije izlaza na igralište
Opali te drača
Po golome šljuku
On’liko k’liko ti triba za promislit kako se nikad ne valja veselit na tretini puta
Nikad
Ne valja zalićat se
Izbijaš na glavnu testu
Onu koja vodi
Priko Jaruge i njezina mosta
I priko polja
Gledaš kroz polumrak kako se s live ruke sliva sila svita
Odsvaklen
Žamor zdravomarija
I podikoji smij
A na desnu ruku spava tvoj lipi
Grad na gori
Počne se svanjivat
I unda ugledaš nju
Isprid sebe
Onu curu koja će u tvojoj glavi imat’ ime Nada
Jerbo tak’u curu toka tak’o ime
Ona je kvas bezkvasnome kruvu
Nada nema više od dvajest godina
Ima lipu, zlatnu kosu
Spletenu u nisku pletenicu
I iđe bosa
Onin svojin bilin, malešnin tabanima
Gazi asvalt, pokošenu travu
Gazi piljke
I čičke
Bosa iđe od svoje kuće
Na Opačac
Svojoj
Mojoj
Našoj
Gospi
Onoj čiju krunicu su oko vrata nosili i naši branitelji devedeseti’
Nada
Trsi se vrlo
Da joj tabane ne vidiš
Nikad ti palo na pamet ne bi
Kako je ta cura bosa
A kad se zaljulja
Privati se za svoju mater
Onu ženu što stoji na pedalj od nje cilin puton
Privati se
On’liko k’liko joj triba da ne padne
On’liko k’liko joj triba da se zgodnije isporavi
I unda jopet iđe sama
Jopet se trsi
Kašnje
Na vrpi onoga silnoga naroda koji sidi na prostrtin ručnikin po travi okolo stare crkve
Ne vidiš di je
Izgubila se u sili naroda
Nigdi ni nje a ni njezine matere na koju se puton oslanjala
Al’ svejedno nekako znadeš
Kako Nada negdi
Na toj velikoj ledini
Spušćene glave
Kleči
U oni vakat
Kad se podigne tilo našega
Krista
I moli
Moli cura ranjeni’ tabana
Nije svak zabavljen molitvon i zaviton
Ni o Velikoj Gospi
Ni čut
Ovi’ dana Josipović nan zabavljen jopet
Pini se i propinje
Negoduje vrlo
Više ga se čuje sada nego unda kad je bijo kolovođa Pantovčaka
A zašto pini ove ture?
Ih
Teško pogodit
Zašto crljeni pinu?
Šta zvizda crljena ne voli?
Ništa crljenome ne smeta k’ o sveta misa
E
Ništa
Ne mere crljeni misu ni na televiziji podnit
Velike su to njima muke
K’o uzinad
Javna televizija u Hrvata nekin čudon čini se, odlučila barenko na Veliku Gospu ugodit svome većinskome puku pa emitirat’ prigodni program za državni blagdan
Za našu Veliku Gospu
Falin te Bože
Barenko kadikad
Crljeni Ivo
Pobuca si ti bronziniće
Meščini
Nisi više kolovođa s Pantovčaka
Ne vedriš
I ne oblačiš
Neće ni’ko garant otić gorikar pa poligat repetitor
Na svetome Juri zato što ti tako ‘oćeš
Neće
Iako
Za moj ukus i danas se prikoviše pita tebe i tvoga crljenoga skorupa su ladne varenike
A prošla su vrimena partizanske
Crljene konjice u našin
Crkvama
Prošla vrimena otimača što su upadali na konjin
Brez da se prikrstu
I kleknu
Više barenko toga nema
Doša vakat
Da se barenko na jedan dan
Ugodi onoj običnoj, zavit curi
Imockoj i katoličkoj Nadi
I njezinoj materi
Onoj curi ranjeni’ tabana
I onoj materi koja čeka uza svoje dite
Da mu dadne ruke
Kad god zatriba
Da joj dite ne padne
I da se zgodnije isporavi
Kad god se zaljulja
Crljeni Ivo, ne kradi dan ditetu ranjeni tabana
Ne kradi
Muči kadikad
Ti koji ne razumiš šta je zavit
Niti si nosijo Gospinu krunicu oko vrata
Na terenu devedeseti’
Muči
Ne svrći svitla na se’
Barenko na našu
Veliku Gospu
Neka svitla padnu
Na mater naše zavit cure
Njoj je svitlo potribnije
Jerbo ona a ne ti
Ima dite ranjeni tabana
Na svome srcu
