Barbara Jonjić: I tako u manitošćini naše politike uspijen propustit kako i HNS mladež ima

Barbara Jonjić
Foto: narod.hr

Početak prosinca
Meni nije samo vrime svete Barbare i svetoga Nikole
Ni čut

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Tvoje je
Ukra’ si ga i odnijo

Nisi se silon utrpa u njega
Ti si ga samo ukra’
Brez ikakve želje i svisti o tome’

Doša’ si na ovi svit jednoga davnoga prosinca
Tako si mi reka’
Tako san i upantila

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Tako je i zapisano gorikar
Zapadno od našega svetoga Marka

Valja pravo reć’
Tvoj dolazak na svit nisan mogla upantit
Došla san naknadno
Došla podilit
Našu, zajedničku krv
Kroza godine
I kroza naša brcka kolina

Uzejo nan te ladni, ratni, prvi misec
Probra te
A di ne bi!?
Tebe, našu diku
Baš tebe i Ivana probralo
Na isti dan
Tamokar di dere bura
Dere i probire najbolje

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Priko tvrdi stina i onoga modrila
Ždrila naše Maslenice

Znaš, zamiran ti još
Jesan
Još me vrlo drži

Triba si tu sridu bit kod kuće
Jesi
U našemu Varušu
Pa me lipo na kavu odvest
E
Po našemu dogovoru

Tekst se nastavlja ispod oglasa

– Iđemo,
Ekipa naša
Nas četvero
Čin se vratimo

Obeta si mi

Jednon kad me popusti ova gorčina
Zapetljana
Unde između oka i uva
Viruj mi
U taj vakat
Nećeš ni tribat
Vraćat se

Ja ću sama doć’
K tebi

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Oću
Znan to

I bit će srida
Jopet
Onak’a kakva i triba bit
Prava, naša
Imocka a Gorikar

Gledan ovi’ dana
RTL ima k’o nekakva gospodina Savršenoga

Kako san to do sad’ propušćala?
Nikako ne kontan
Jerbo
Oči se ne more od Savršenoga otvorit’

Vrpa cura bori se za toga
Savršenoga ženika
K’o da je on sam sve redon oslobodijo
I zapasa
Trse se za nj’
Rede
Kolju između sebe
I gledaju ga osvojit
Što je, razumi se…manito samo po sebi

Di to ima da cura momka osvaja?
Di?
A ima
U istome onomu svitu
Hajdaša Dončića
Di čovik ženino prezime
Okolo nosa

Osvaja se Savršenoga
I to nije
Ni zere zgodna rađa
Kopanje skorene zemlje ništa je za to
Jerbo Savršeni, meščini, najvoli sebe gledat u ogledalu
Taj se ogleda u kredenci, rosfreju bronzina
U pinjuru
I bazenu
U svemu redon

Pravi, savršeni pojedinac

Imamo mi i skupine, vrpe savršeni’
Ono di se navrpaju svi perspektivni
Mladi
I lipi ljudi
U mladež stranke
Ili u zlatnu mladež

Uvik san mislila kako samo Zagreb i HDZ
Imaju tu svoju zlatnu mladež

Ono sva ustrojena
Od vrva do dna
Svaki stočić
Svaka kuna
I svaka truba in
Raspoređena po špagu

A privarila san se
Vrlo

Nikad mi ta mladež
Po ukusu nije bila
Nikad
Sama ta zamisa’ meni strana
Ne kontan
Ni to
Ni one udruge žena neke stranke

Jerbo
To baš ne volin
Nikako

Meni to Bože mi oprosti, vrlo baca
Na skojevce i a-fe-že
Vrlo

I nisan kriva za tu averziju
Niti zere
Kriv je moj ćaća
E
On mi to usadijo
Pa dočin vidin balavurdiju koja se vele podudara su vlašću, sve nešto sastanči i probija se priko reda u prve redove
Meni odman u glavi
Zasvitli i zvoni
Ona ćaćina

– Ma, pusti njih, Skojevci

I odman mi u glavi
Boško Buha
Slet
I štafeta
Biži ća

Nema mi pomoći na tu temu

Ae
Nekako mi neprirodno da se drtesina t’liko meće u politiku
A sve vrlo često spojeno su raznoraznin listama, izborima i ambicijama

Da se razumimo, jasno je meni
Kako to njima smisla ima
Nu
Dašta nego ima
Jerbo u svome životu još nisan srila čelnika mladeži koji bi bijo godinama na
Zavodu za zapošljavanje
Ae
Neće taj ginit za tebe u Saboru
Valja pravo reć
Al’ će zbrinit sebe i svoje
Što nije mala stvar
Jasno
Jerbo moga je rećemo sve mećat na kladijonicu
Ili kupovat parcele na donjemu Marsu

Daklem
Nisu oni brez smisla
Tek meni po ukusu nisu

I tako u manitošćini naše politike
Uspijen propustit kako
I HNS mladež ima
E, ima

Ajde, koga to šokiralo ne bi!?
Birači in brojni k’o arhitekti među migrantin
Članstvo in k’o omanje selo

I unda oni tak’i, imaju povr svega i mladež
Za prikrstit se
Eto

Mislin, meni je za krstit se i to što oni svako malo ministra daju
I što ji se pita
Išta

Al’ mladež?
Imaju je
I to kakvu

Tak’u mladež svit skoro pa vidijo nije

Nu
Ta mlađarija organizirala nagradnu igru
Di je nekak’i džek pot
Su Vrdoljakon provest dan

To in nagrada
Ae
On je njima
Gospodin Savršeni
A ja savršeno cenin od smija na tu manitošćinu

Oglasijo se u svoj gunguli ukratko i Ivan Savršeni Vrdoljak
Njemu to k’o vrlo simpatično

Ne znan ‘ko se usrićijo u toj nagradnoj igri su njin
Dojmova neman
Ne iskaču od nigdi
Jerbo iskače solo Vrdoljak
Odsvaklen
Prikobacijo se na važne teme
Pokriva sve brajo
Od gejeva do školstva
Pa zeru bistri udžbenike, pa zeru zakone
Pa zeru Marakeški

Kad smo kod Marakeškoga
Nema strava
Moremo mirno spavat
Vrdoljak je to prostudira cilu jednu večer
I kaže, kako je što se njega tiče, sve sotin ured

Ajde, Bogu vala
Vozi dalje!

Neka to kogod javi onin manitovima po svitu koji Vrdoljaka nemaju pa se patu u neznanju i stravu
Incaju se i odbijaju suradnju
Brez veze

Kad naš Vrdoljak Savršeni ne zna šta bi susebon
Unda zeru, čisto poradi publike Plenkiju
priti
Ono ispod glasa
Da ne pukne, ne daj Bože, zaprave njijova korisna suradnja
Nego, nek’ se čuje samo zeru
Čisto k’liko triba za pokazat njegovin biračin
Kako on nije nikakvi zaostali demokršćanin
Što je naravski manitošćina sama po sebi
Jerbo baš će ne’ko mislit kako si demokršćanin kad te uza Plenkija vidi
Svaštatićeš

Plenkiju isto iđe voda na mlin kad se ovi inca i priti
Jerbo i njemu drago kad se plavin biračima mulja kako su on i Vrdoljak zaraćene i vrlo različite strane
Ae

Ne bi da i’ko normalan više more nasist na te njijove manitošćine

Iako, mora se priznat
Manito je vrime došlo
Ono vrime u kojemu se i Vučića kiti međunarodnon nagradon za mir, neka se znade uza koga je sve u ratu bijo
I kome je sve ruke k’o pomoćnik dava

Neka se znade šta i danas misli i govori
Mirotvorac su lavon poda rukon
Vedri i oblači po polju mira i diplomacije

Savršeno vrime probire svoje
Savršene pojedince
I savršene skupine

A moji?
Moji su neki drugi svit
Apose

Moji Savršeni nisu se ni vratili
Ošli
Ili in se nikako ne daju vratit

Od rata su na slipoj testi
U mraku
Nikako kući svojoj doć’

Ili jin vali ruka
Ili noga
Ili in je otkinilo dušu
Pa jin vali vrlo
Taj komad
Otkinuti

Dere ga i danas bura
Tamo di je osta
Tamo
Na terenu
Noćima ga budi
Onako umorna u čizmama
I probire ga sva u goloj vodi od muke

Zove ga
Tako da mu poda kušin
Su mrakon
Umisto svete Luce
Poreda u san sve redon
One savršene koji
Više nema

A meni
Meni ostalo
Samo pisat o njima
Sridon

* Mišljenja iznesena u kolumnama osobna su mišljenja njihovih autora i ne odražavaju nužno stajališta uredništva portala Narod.hr

Tekst se nastavlja ispod oglasa
Podržite nas! Kako bismo Vas mogli nastaviti informirati o najvažnijim događajima i temama koje se ne mogu čitati u drugim medijima, potrebna nam je Vaša pomoć. Molimo Vas podržite Narod.hr s 10, 15, 25 ili više eura. Svaka Vaša pomoć nam je značajna! Hvala Vam! Upute kako to možete učiniti možete pronaći OVDJE

Sukladno članku 94. Zakona o elektroničkim medijima, komentiranje članaka na web portalu i društvenim mrežama Narod.hr dopušteno je registriranim korisnicima. Čitatelj koji želi komentirati članke obavezan se prethodno upoznati sa Pravilima komentiranja na web portalu i društvenim mrežama Narod.hr te sa zabranama propisanim člankom 94. stavak 2. Zakona o elektroničkim medijima.