Kažu kako je Nju Jork velika jabuka
Vrlo velika
Priodat ga ne moreš a u njemu kažu čovik na čoviku
Kuća na kući
Tako me bar učila moja baba
Ona van je baš u taj grad uplovila brodon iz Vrancuske
Davno
Oni davni dan
Kad je su materon i braton išla svomu ćaći u Ameriku
Daklem, putovali uskupa
Baba mi Slava, prababa Ana i ujko Marko
Moji Mrkonjići
Zmijavčani
Imoćani
Sirotinja na putu za bogatu Ameriku
– Barbić moj, da viš k’likačko ti je to misto. Ljudi odsvaklen i ni’ko nikoga ne pozna. Ni’ko nikoga ne pozdravlja a niti te ‘ko k sebi svraća. Nismo tuten vrlo ostavali. Nageli smo ti odman iza vižite za Mejksport. Ae. Na livu ruku ostali nan Ćinćinati, mi otrasmo na desnu. Vrcon kući ćaće moga. Aaaaa da ti je vidit bilo. Lipa mi je vrlo ćaćina kuća bila. Ispri’ nje velika ledina a drvena, bila k’o snig ograda okolo nje. Dvori! Taku ti ni jedan naš doktur ima nije!
Mojoj babi, k’o i svakoj pravoj Imockoj ženi, dokturi pojam bili i ostali
Su njima se, po njoj, samo pratar moga mirit
Samo on
Ditinjstvo su mi najprvo obilužile priče o dokturu Ujeviću
Moglo se u nas ne znat za Titu
Po komodu
Bijo zadnja rupa na svirali
Al’ za doktura Ujevića ne znat
To se toleriralo nije
Sve su mi o njemu kazivale
Koga je sve iz sela i svojte ličijo
Di je živijo
Šta je najradije ijo a šta pijo
Kad se stricu momu k’o momku kupovala roba u Splitu
On se k’o ominja u butigi
Nalazijo robi mane
A prababa Ana mu lipo upelila i prisikla ga
– Misliš se? Šta se ti imaš mislit okolo ovak’e robe? Ovden ti se sinko doktur Ujević oblači!
Znala je prababa koji je argument svi’ argumenata
Jerbo znade se koji su ljudi najpametniji
Najučeniji
I najpriznatiji
Kad dokturu iđeš najrađe bi se iskuvat u bronzinu na vatri da ikako moreš
Jerbo ti se uvik nekako malo učini samo okupat se i kosu oprat
Malo ti nokte i uši obredit
Rada bi se izvrnit naopako
Pa se bruškinon ofregat
I po zubovin i po džigarici
E
Da se ikako more
A ne more
Pa se omiraš i ogledaš
Sam sebi nokte i robu prigledaš doklen ispri’ vrata doktura pričikaš
Kažu kako smo baš mi iz Imockoga ižinjali mito i korupciju
Jerbo smo kažu nosali i nosamo svojin dokturima
Kažu najprvo nosali
Pivce
Pa unda pršute
Pa unda dolare, marke i eure
Nosali slatko i slano
I mirisno i mrsno
Ne gledan van ja to tako
Jerbo san dite Imockoga
Reka’ bi moj bivši profesor Kačer
– Ne sumnjam kako će kolegica iz Imotskoga svladati gradivo čim nauči bitnu stavku a to je, kako je ostatku države ilegalno ono što je njima u Imotskom legalno!
Nisan se uvridila
Mi samo imamo zeru pomaknut pogled na svit
Ovden van nema mita i korupcije
Niti zere
Ovden se samo dariva
Mene nikad niti jedan doktur nije upita niti žvake
U momu svitu nema mita
U nas se kaže
Ja mu se zajala
Baba me učila kako nema toga zakona koji ti more zabranit odnit darak dokturu svomu
E
Ona bi rekla
– Nu, nigdi čovika ne toka ić’ prazni’ ruku
I mladoj se dota nosi a ditetu malešnomu babine se pravu
Za kocke šećera, pivca i vina
Svak je
Darak se ne odbija
Kad spružiš štogod majstoru koji ti je opravijo po kući, di ne bi onomu koji je tebe ili koga tvoga na noge povratijo
Daklem
U svitu babe moje nije bilo mita a niti korupcije
Nosilo se šta toka u svakoj prigodi
Znalo se protokola
I za svata i za babina i za doktura
A dokture se apose poštivalo
Poradi škole i poradi toga što oni ljude od sigur’e smrti kradu
Uvik je pripovidala k’liko ljudi i k’liko malešne dice je koji doktur spasijo
I uvik bi mi pelila da se nju ne kopa doklen nan doktur ne potvrdi kako je baš skroz na skroz mrtva
Kazivala bi
– Biži, znali manitovi kopat i brez doktura, nosili bi mrca na skalin pa bi in se on puton prenijo..nalazili su i ljude kako sidu u grebin. Manitovi. ‘Ko je to vidijo, tako doktura priskakat? Tako je to kad manito učena priskače. E. Unda lipo sidi, ćuli u grebu, zovi da ti otvore i noktin kopaj. Tako ti je bilo prija. A ‘taćeš sad? Oćeš kopat nokton sad kad je sve u cimentu i kamenu? Džaba ti i zvat. Sve nabačeno i izolirano. Ne more ni muva unić a ni izać.
Zato, upanti dobro..Ne daji me iz kuće prija trećega dana! Ne daji me brez doktura!
Kad san prvi puta na televiziji zgledala onoga doktura Oza. Okolo glave san se smijala
Odman mi na pamet pale moje pokonje…moja baba i moja prababa
Gospe moja da je njima bilo pratit njegovu emisiju
Uskupa su njin prigledat
Nabrajat simptome
Propisivat dijagnoze i terapije. Svaki put novi pazar bolešćurina. Ne bi se one od ekrana odlipljivale
Glavu bi otkinile pogledon onomu koji bi mu u autoritet kreća. I programe prikobaciva
Niki dan čitan kako je doktur Oz nakon silni’ godina podbacijo jerbo kao nije skonta kako mu rođenu mater boli
Čuda velika
Pa nastade veliki šok što on to, eto, nije na vakat skonta
To k’o prvo
Plus veliki jad što mu mater tako učenu uopće boli
A sve zato što naš narod jednostavno i danas vrlo dokture prizna
Pa ti jednostavno ne iđe u glavu kako more išta bolit mater jednoga doktura Neka doktur i sam ima še’set godina
Koje godine
Koja smrtnost
Dokturi ne umiru a niti kogod njijov umire
Oni samo kradu ljude od smrti
Redon
Dosta ti priporučit mu koga svoga
Ae
Umiru samo oni ljudi za koje je Bog vrlo zapejo
Samo oni ljudi koji Bogu vrlo tribaju
E
Samo van oni umiru
Nju Jork je velika jabuka
Najveća
Skoz u to virujen
Buni me samo danas naša Predsjednica
Po njoj Nju Jork je skroz malešan
U njemu svak svakoga trevi
U njemu brez plana naša Predsjednica trevi i Četniksa
Znade se kako je toga moglo samo u nečemu malešnu bit
U malešnu i usku
Aj ga priskoči u usku
Ne bi da je hodnik autocesta
Ona se brate uzadnje vrlo usukala al’ jopet nije da je nema baš nikako
A Četniks k’o četniks
Dočin te zgleda
Ne pušća
– Jes to ti Kolinda?
Biće se dera se za njon
A ona će da je se kane
– Nisan, ja san ti Skarlet
Daklem
Od takvi’ ti nema spasa
Biće je naštroka selfija pa se sad okolo fali
Najgora sorta muška
Oduvik je ona
Koja okolo priča koju je žensku di trevijo
Pa pripovida kakva je
Šta ide i pije
Komu je namigivala i tako
Naaaaajgora sorta
Brige se njega i za ekologiju i za Gretu i svu onu svicku ekipu
Njemu važno jedino bilo našu Predsjednicu prisrist
Ae
Naredila mu biće udba
Prisritni je
Izgrli i izljubi
Tako neka zanesvistaju svi njezini desni birači
Nema majci ne priznan Hrvata koji u svemu što zgleda urotu i udbu ne vidi
Taj nema našu krv
Ako mu nije sumnjivo sve
I svak
Ona mala ekološka aktivistica
Nije tribala ni zinit
A već je pravomu Hrvatu jasno bilo sve
Od čiji je kuća i na čijin je jaslan oni koji joj govorancije piše
Hrvat će ti povirovat kako si tuten došla slučajno
Kako su ti čisti motivi
Kako iza tebe ni’ko ne stoji
Daštaće
Mala moja
Ne more se u zadrugi priko reda i u svaka doba
Ni Samčovića kruva uvatit
A di bi se moglo u zgradu Nju Jorka
Priko reda i brez ikakve veze uletit
Mala u tome hodniku slučajno trevila Trumpa
Ae
Slučajno
Isto k’o je naša Predsjednica slučajno onoga Srbina trevila
Al’ ne benda Trump nikoga
Svi u jednu stranu
On u drugu
Njemu jedinomu Bog na pameti
Ostali bi rada trkeljat o ekologiji i napretku
Ali brez Boga
Danas čitan šta je doktur Hasanbegović
Reka’ u jednoj emisiji
Baš san pročitala tri put’
Kaže kako nas redovno prid izbore plašu kako moramo glasat za hdz jerbo k’o ne glasa za hdz
Da mu je uteka glas za sdp
E
Uteka
Lipo čovik kaže kako nas sotin plašu i lažu
A kako je istina ta
Da je glas za našu Predsjednicu
Zaprave glas za Plenkovića
Jerbo su nji’ dvoje ista stranka
Nu
Nije to baš skroz manito
Ne more ni bit manito
Nije valja pravo reć’ Hasanbegović medicinar
Al’ ipak
Doktur je to
Molin lipo
Imocki moj van nije Nju Jork
Nije velika jabuka
Više je vako malešni grozd
U tomu grozdu
Četnikse se slučajno ne trevi
Nije nikad t’liko u usku da se probrat ne more koga ćeš srist i koga zagrlit
Imocki, grozd malešni
A u njemu je
Doktur Ujević pokonji
Nema ga
Živi još samo u pričama ljudi koji ga po dobru pamte
Nema ni moje Slave
A ni Ane
Spavaju mi moji Mrkonjića geni
Razastrti
Kod svetoga Luke
I kod Svi sveti
A mene ovi dana nose riči
Nose me
Kroza privrnute litnje pitare i prosutu zemlju
Privrnutu od prvi’ jesenski kiša i vitra
Nose me riči doktura našega
Imockoga
“Ja se moram vratiti
Gdje su moji grobovi
Pored rijeke granica
Tu je zadnja stanica
Evo mene, dal’ još mjesta ima
Tu na krilu tvom
Zagrli me zemljo moja mila
Ovdje mi je dom ”
Doktur to piva
E
Doktur
A
Dokturi van sve i svakoga
Kradu od smrti
Niti umiru oni
A niti umire kogod njijov
Odu van samo oni
Koji Bogu vrlo tribaju
* Mišljenja iznesena u kolumnama osobna su mišljenja njihovih autora i ne odražavaju nužno stajališta uredništva portala Narod.hr
Tekst se nastavlja ispod oglasa
