Leonard Pijetraj, bivši izbornik hrvatske boksačke reprezentacije, u emisiji Podcast Inkubatora, se osvrnuo na Filipa Hrgovića nakon prepucavanja u medijima i Mirka Filipovića te neslaganja s njim.
“Jesam li ja lokalni trener kao što je Mirko pričao? Toga ćemo se isto dotaknuti. Meni to uopće nije bitno. Moram i o Mirku. On mi je idol. Moram o njemu. On je baba broj jedan za te fore. Sad on tu on piše, gleda, sad je pripremio pet litara bazge. Ja njegovo ništa nisam gledao, ja sam samo čuo i pročitao… Ja ne gledam te gluposti koje on lupa. On je najpametniji na svijetu. No ja sam napravio grešku jer sam prošli put spomenuo nešto što nisam trebao, u dobroj namjeri, da sam znao ne bih nikad i zbog toga ću se ispričati”, započeo je Pijetraj temu o Filipoviću.
“Prošli put me netko pitao za njega i ja blesav idem iskreno odgovarati. To je moja naivnost jer sam precijenio čovjeka, jer sam mislio da je on toliko već odrastao, stasao i zreo, da može poslušati realnost. On nije bio za boks, da sam znao da će ga to uvrijediti to ne bih nikad rekao. Ja bih najradije stavio snimke pa da vidite da nije za boks. Puno je bolji bio za kickboxing i MMA. Ja stvarno nisam imao nikakve zle namjere i žao mi je što sam to rekao. No onda je iznio neke uvrede koje mu nisu potrebne. Dečko ti si došao kod mene trenirati…”, poručio je.
“Jesam li ja loš trener? Uopće nemam problema s tim, no zašto onda dolazite kod mene? Zašto je on došao kod mene. Mislim da smo odradili tri godine ugovora, a bio je negdje pet godina kod mene. On je došao kod mene sa zabijenom nogom u dupe od Branka Cikatića jer ga je ovaj maltretirao ili što već. I kad je došao svi su ga tukli, kod mene su ga od srednje kategorije pa nadalje svi tukli. Čovjek je u godinu i pol – dvije postao najbolji boksač u Hrvatskoj. Konkurencija nije bila jaka, ali je postao, a kod mene su ga svi tukli. Ja ću te snimke ako me bude naljutio sve staviti na YouTube pa onda nek se pravda. No to ne umanjuje njegovu karijeru i veličinu, ali ne daj bože… Ti kad njega spomeneš moraš samo govoriti da je kralj, bog i legenda. Ako nešto ispod toga kažeš – gotovo, uvrijedio si ga”, dodao je.
“Kad je bio kod mene, jedini K-1, onaj pravi, osvojio je kad je bio kod mene. Bili smo i u Japanu, neke je mečeve pobijedio, jedan je izgubio… Tada je rekao da se više neće boriti. Meni je rekao da više ne može. I tu su ti i Orsat (Zovko, op.a.) i Zvonimir Lučić svjedoci. ‘Ja se više neću boriti, ne mogu to psihički izdržati, to mi je naporno, radit ću tu neke mečeve po Europi. Trenirat ću bilo gdje, doći ću nekad i kod tebe’, tako je govorio. Ja sam mu rekao OK, nema problema, nisi mi ništa dužan, ali ako bude kombinacija za Japan onda smo u kombinaciji opet. Japan je nešto drugo… On je rekao ‘OK’ i onda mu je Orsat, i on je digao ruke, i Orsat je svjedok… Došao je meč protiv Mikea Bernarda, Orsat mu ga sredio. I on mene nazove i kaže: ‘Radim to sa Žižom, nema smisla da, gle, da dođemo raditi to, znam da ću taj meč izgubiti, da ti dajem postotke… Žiža će ići ovako, čovjeku nije bitno, on je radio svoj posao i voli taj tajlandski boks, njemu je fora da ode u Japan.’ I ja kažem nema problema, ako je tako, onda OK. I čovjek ode i pobijedi Mikea Bernarda. Ja ga nazovem i pitam – ‘Mirko što je?’, on meni da mi nije ništa dužan i da neće sa mnom više raditi. Dobro, nema problema. Nisam ga nikad tužio, javno rekao… jednom ga je advokat zvao na jedan razgovor, no on nije došao. Na tome je ostalo, rekao sam da ga neću tužiti, ali ostao mi je dužan”, ispričao je.
“Poslije je poslao ljude s pištoljima da skinu taj dug. Međutim, ljudi su bili pravi mangupi pa su došli kod mene. On nije bio pravi mangup jer je on trebao doći, on je trebao sam doći i reći – ‘Leo daj da vidimo što sam dužan?’ Ja bih mu rekao – ništa. Sad vam to garantiram, kunem se da bih to rekao, da je došao kao pristojan čovjek. Međutim on je poslao ljude da meni dug skinu, a ljudi su nakon par rečenica znali o čemu je stvar, bilo im je vrlo neugodno i rekli su – ‘hvala doviđenja’. Ja sam s tim ljudima poslije bio dobar i nismo nikad htjeli puno o tome jer im je bilo neugodno i jer im je on složio neku priču. Nisam nikog tjerao da dođe kod mene, niti njega. Moji boksači ne dobiju popis s time što moraju reći… On kaže da nikome ništa ne naplaćuje, on to ni ne treba jer ti momci slabo zarađuju. Ali on to naplati tako da ga moraju hvaliti… OK, ako imaš takav ego, ja nemam. Ja ne nudim svakome, kako on kaže, ugovor. U 30 godina, samo je 10 ljudi imalo sa mnom ugovor. I ja sam rekao da bih svakome poželio njegovu karijeru, ali sam rekao da nije za boks. I sad ja nisam stručnjak…”, dodao je.
“Potpisao je ugovor sa Zvonimirom Lučićem i Orsatom. A prvo je imao ugovor sa mnom. Ja sam mu rekao da je previše postotaka dao, da mu neće ništa ostati. Troje ljudi je previše postotaka uzelo. Ja sam rekao da ću otići do njih, spustiti svoje, da svi spustimo i da tebi ostane. Ja ću prvi spustiti. Odem kod Orsata, koji kaže da neće jer to i to toliko košta… Cukija isto nije zanimalo. Ja se vratim do njega i prenesem mu to. On je toliko to cijenio, da je on… Ja se sad kunem s čime god hoćete, djecom, bilo čime… On je uzeo moju ruku, poljubio je i rekao: ‘Ti si najpošteniji čovjek na svijetu’. A di je sad to? Di je sad to? Kako sad više nisam? Sad je najbitniji novac, hoću li ga ja uzeti ili ne. Da je meni bio problem novac ja nikad ne bih bio ovdje, bio bih u Americi, ali došao sam ovdje jer nisam htio da djeca odrastaju bez mene, a nisam ih mogao povesti sa sobom jer sam živio na četiri lokacije i stalno sam putovao. Ja bih mogao njega ocrniti koliko god hoćete, ali čemu to, do kud to ide? Do kud? Čovjek je borac i zaradio je, da je bio u boksu zaradio bi 100 milijuna, ovako je zaradio 10. Ako to njemu nije dovoljno, ako moraš svaki da govoriti da je on kralj… Ali ne daj bože da je Mirko Filipović električar, Nikola Tesla bi bio papak koji bi šarafio žarulje za njega po New Yorku. Jer nitko za njega nije dobar, ja nisam čuo da je on nekoga pohvalio…”, zaključio je.
