Barbara Jonjić: Faktograf.hr za Tomaševića skače. Jasno, di će suza nego na oko

Foto: Fah/Narod.hr (Fotomontaža: Narod.hr)

Pipsi pivaju

– I sve je super i sve je za pet, kad si muško i voliš nogomet

Nogomet je glavni sport i glavna zanimacija moje Krajine
I moga sela, jasno
Tek tu i tamo zabljesne kadikad i koji drugi sport
Valja pravo reć
Ima je i tenis svoji dana
I košarka
I rukomet
Al samo nogomet je bitan u sve dane
Godine
Svecon i petkon
I liti i zimi
Navija se kod nas za Hajduka
Dinamo
Našu reprezentaciju
More barjaka, kvadratića, litre vina i pive

Svaki sumrak u mome ditinjstvu igrala se utakmica na Svitnjaku
Čekalo se da žestoko sunce padne poda Vukoviće
Iza kapelice
Krene lagano na Žužule
Da zeru oladi asfalt i beton
Pa unda
Svi trk na Svitnjak
Naše misto nazvano po paljenju svitnjaka prid svece
Našoj tvrdoj srčiki sela koja je u taj vakat imala male, željezne branke
Kad branki ne bi bilo
Navaljala bi se tri, četri kamena umisto nji

Za vrime utakmica sidila san na Šucića teraci
Uvik su veton kruva ispečena ispod sača
Nije se imalo kad kod kuće večeravat
Velika je priša bila
Sve se mislin kako u taj vakat matere nisu ni tribale imat perilice suđa
Dica su se minimalno zadržavala po kući
Onliko kliko in je tribalo uzet namazan kruv su nečin
Ae
Nismo tribali pijate, a ni čaše
Pilo se kacijolon iz sića ukraj čatrnje
A ilo u trku
Il sideć s kolina
Najsan volila na mlak kruv namazat paštetu
Gavrilovićevu
Onu narančastu
Volila san da se iskrabi na toplu kruvu
Da ispuni razabrane rupe
Brisalo se maramicama nije
Ila se svaka mrva i sve bi se polizalo
Svake godine za Uskrs
Odali smo okolo naduveni od pojideni jaja
Ništa se bacalo nije
Baš ništa
Do jedno jaje obojano u kapuli se pojilo
Kad bi štogod palo na zemlju
Otpuvalo bi se, obrisalo odase i ilo
Imali smo vrhunski imunitet
Nije nami, u taj vakat, ništa mogla žutica, a niti bojni otrov

Za vrime navijanja u sumrak
Noge su mi visile i cunale se priko natpisa Dinamo
Tamo okolo slova A
Taj veliki natpis dominira je našin Svitnjakon još od osamdeseti godina
Od slavni dana Dinamove slavne generacije

Hajdukovaca je u našemu selu uvik bilo više
Valja pravo reć
Po lozama se znalo ko je za koga u Jonjića navija
Galići, brojniji, bili za Hajduka
Manduljići za Dinama
Bilo, valja pravo reć i iznimki na obe strane
Moj svekar i danas krivi moju prababu Anu, onu koja je bila Manduljića krvi
Za moj Dinamo
Nasmijen se
Jerbo znaden kako to su krvi veze nema
Meni je Dinamo uša u život prije Hajduka
Je
Zagreb u srce uša prije Splita
Krivi su moj did Baja i moj ćaća
Zaljubili me nesvjesno u oboje su moji pet godina
Dinamovac san, al redin bilu Hajduk majicu svomu najmlađemu ditetu
Odgojena san u ljubavi za sve naše
Hrvatsko
Baš tako i sama gledan gojit

Za Jugu nikad navijala nisan
Baš nikad

Poda guston odrnon moga dida Baje pratilo se svjetsko prvenstvo u nogometu
Televizija se iznosila vanka, na tolu
Produžno kablo, komarci, bukare vina
Mesliđan i krupne ruže strine Ive
Okupilo bi se cilo selo
Plakalo se od smija na komentare
Pokonjega Vinka Simića
I Dinka
Ramo bi ijo u ćoši na skalinu
Tribalo je zapisivat
Njijove anegdote i zaključke
Zapisivat, a ne samo pamtit
Pokonji stric Tomiša dovejo jednon neke fine ljude s Brača
Igrala se važna utakmica
Honduras i Jugoslavija
A oni sebi doći nisu mogli kako naš narod manito navija
Ajde ti objasni ljudima s Brača zašto Honduras ima svoje fanatične navijače raspoređene po Grubinama

Navijalo se manje, više politički
Njemačku i Argentinu gledalo se ko svoje
Uvik
Ae
Mislin kako nikad nisan srila našega čovika koji navija za rećemo Francusku ili Englesku
Talijane je isto malo ko moga smislit
Uvik se na nji gledalo ko na one koji simuliraju
Ostale se gledalo po sistemu kako uvik triba navijat za one slabije
Za one koje neko u nečemu tlači

Što se klubova tiče
Bayern je nami bio drugi Hajduk ili Dinamo
Eto, tliko su ti crveni iz Bavarske bili i ostali u našemu srcu
Čudit se tomu ne triba niti zere
Dosta je bilo za vidit kako se naša roba Persilon i u Jugi prala
Ae
Persil, Rama, Haribo i Bayern
To van u paketu iđe

Real je nami pravi kraljevski klub
Plus ona naša grobnica tamo i tako to
Priznalo ga se
Nije čudo kako je i Real uvik ima svoje navijače u momu selu
Većina je, valja pravo reć, bila za Barcu
Al uvik se nađe dikoji koji ima neke svoje razloge baš za Real Madrid navijat

Ne igraju se više utakmice na Svitnjaku svaku večer
Nema našega Taje, Tolje, a ni Domače
Igra se kod crkve na našemu velikomu igralištu
Trču neka druga dica
Pametnija, lipša, pristojnija, urednija
Ovima matere ne stižu na ruke oprat sve pijate i čaše
Druga su vrimena
Ne nosin na utakmice vetu kruva
Niti gledan
To moja dica rade umisto mene

Prikobacila san se na neke druge utakmice
One političke
Nji u slobodno vrime gledan pratit

Igra se, kažu, derbi ovi dana
Lokalni izbori na vratima
Kliko vidin sve se upreglo za ovoga Tomaševića u Zagrebu
Pravi mi je tip Pameću draču začudio
Vuk obučen u kozlina
Sve bi on, al isto do sad ništa nije
Sve u najavi, a ništa konkretno
Nije baš krizmanik, pa da vrimena za konkretne rađe ima nije
A
Sve što je on u životu napravio
Ja bi priskočila i bez zaleta
Al gura ga se brajo na veliko
Čitan neki dan kako ga na sva usta fali i brani Petar Vidov
Taj van piše za Faktograf.hr
Molim lipo

Glavna stvar u životu van je čitat neprijateljski tisak
Mora se
Nema oćeš, nećeš
Kako inače moreš znat šta se krčka u revolucionarnin umovima naše poštene inteligencije
Kako znat šta in je petoljetka ove ture
Zato pratin sve redon
Od Novosti do svega onoga što ima iza točke ono – baaaaaa

Daklem, taj Pero skočio za Tomaševića
Brani ga kao od Škore i Most ekipe
Faktograf. hr za Tomaševića skače
Jasno
Di će suza nego na oko
Pa se sve suza pita
More li zmija ujst
I oće li mačka lovat miša
Moran mu citirat naslov članka
Moran
Naslov mu je epohalan
Iđe vako

– Miroslav Škoro i Most protiv Tomaševića vode kampanju baziranu na antisemitskoj teoriji zavjere

Antisemitska?

Nije mi jasno di se pogubilo ono
Fašističko
Ae
Fašizam je takoj ekipi omiljena rič
Dočim njima nešto nije po volji
Odman ti zalipe etiketu – fašist
Čujen kako su me poradi moje zadnje kolumne opet kitili takin etiketama
Ništa nova
Ajde ti Prajdizanu Duhačeku objasni kako nacionalist i fašist nisu sinonimi
Ajde mu objasni kako konzervativac nije nužno fašist
Kako postoje ljudi koji razlikuju državu od vlasti
Kako država i njeno uređenje isto nisu sinonimi
Ajde
Kako to objasnit čoviku koji ne razlikuje niti otvore na ljudskome tilu
Ono šta za šta služi
On niti to ne konta
Misli jadan kako se na uši piva
A očekuje kako se on tako lošo potkovan iz biologije more sumenon razgovarat na temu povijesti
Strašno
Šta je temelj, a šta prvi kat
Parafrazirat ću našega Predsjednika RH

Prvo biologija, unda povijest

Ne valja priskakat
Jerbo kad priskačeš velik jaz
Moreš vrlo zgodno noge u šljuku slomit

Kontam našu progresivu
Samodopadni, frustrirani skojevci
Rado bi izigravat intelektualno superiornu ekipu
A krajnji domet im zahodski humor
Zadosta se sitit njiova oduševljenja prepjevom Vile Velebita
Nije ni čudo što se taki ne smiju kad se Zoki s njima ruga
Je kakav je, al njemu, čini se, Soroš ipak ne puni izravno džepe
A ovi antifašistički prvoborci smiju se isključivo na humor koji Soroš naručuje i plaća
Na ništa se to cenilo nikad nije ko nekoć na Feral
Jasno
Sasvim slučajno

Nego
Vidim priko njega i Pupijevi Novosti kako i neprijatelj prati svoje neprijatelje
Izvrsno
Prati, iako ne razumi najbolje
I čita se, naravski, selektivno
Napisala san u tomu spornomu tekstu kako u vrtlu novu društvenu mrežu sadim
Nije se Duhaček na to referira
Sad se mislim, oće li taj seksualni komunist, partizan i gej kako sam sebe kiti
Dat ruke u toj sadnji
To je nažalost priskočio
Ne znam je li tek na mah ili su namjeron
Al ni slovca o rađi
Obzirom kako mu je zahodski humor omiljeno područje
Mislim kako baš njega toka razbacivat po vrtlu umitnjak
Ostavit ću mu vriće u karijoli ispod osme višnje
Lagano neka to razbaca
Ili neka kopira ovoga kolegu s Faktografa

Lipo neka kiti Tomaševića
Neka brani Emilčeta Tedešija i Soroša
K’o sva naša poštena inteligencija

Uvik jadne milijardere i tajkune naša poštena inteligencija od fašističke sirotinje brani

Kod nas crveni usko navezani na krupni kapital i kapitaliste
Marx in se u grobu okriće
Ae
Kaže ovaj s Faktografa kako oko nikoga nisu zapetljane teorije zavjere ko oko Soroša
Oko toga pravoga, zdravoga
Američko- mađarskoga milijardera
A šta ja znam
Nije on jedini milijarder kliko mi je poznato
Al’ brate na najgoremu je glasu
Ni Tuđman ga volio nije
A di ima dima, ima i vatre
A di gori, šalje se vatrogasce
I sirenu se lagano pali

Nekako Tomaševića ne vidin ko vatrogasca
Meni on više sliči na onoga što kad vidi kako oko njega sve gori zove druge da ugase
On će valja pravo reć kazat drugima šta će i kako će
Kojin će se redon gasit
I lipo se izmaknit da ga slučajno plamen
Ne lizne

U momu selu nema antisemita
Nami u domeni “anti” samo Srbi
Reka bi naš Pupi
Samo na Srbe oduvik “kidišemo”
Taj grij priznan
Priznat ono što istina nije
Ne dolazi u obzir
Nikoga ne priznam ko Isusa Krista i BDM
A moj Bog nije Nijemac bio

Židovima zavidim
Oduvik
A zavist mi je oduvik glavni grij
Zavidim tomu narodu reda, rada i stege
Zavidim narodu koji opstane
Okružen tolikim neprijateljem
Milijuni i milijuni muslimana oko nji
A ekipa se ne da, pa ne da
To u pržini pustinje cviće sadi i natapa

Zavidim narodu u kojemu i žena vojni rok služi
Zavidim svakomu koji opstane neka ga se okolo ko maglu gonja
Židove toka imat svoju državu
To bi bila nekakva pravda
U tu priču neću mišat kamate
I lihvare
Ae
Toka ih
Isto ko što i Kurde toka imat državu

Meni su Židovi oduvik svojevrsna
Superliga koja se tek sad u nogometu sprema

Ko ima, imat će i više
Ko nema, nestat će ga
Glavni zakon u opstanku najjačega

Nisam fašist, nego nacionalist
Ukratko, Šumadija, a ni svastika me ne zanima
Rećemo Banovina je moja kuća

Nisam antisemit
Tek ne volim ove naše koji od antifašizma i danas žive
Žive tako što krv piju izmišljenim fašistima
A taj njijov milijarder
Dočin čujem kako nekome Soroš za sladoleda daje
Gledan takvoga zaobić i ne gledat ga doklen sladoled liže
Jerbo
Takav za tren dočin svoje poliže i na tuđe priđe

Izgubi li Tomašević izbore u Zagrebu
A tome se, valja pravo reć, jedinomu od srca na ovin izborima nadan
Iman rađu za njega
Super bi zalega uz mene na Šucića teraci
Žvakat ćemo kruv su paštetom
Obisit noge priko natpisa Dinamo
I komentirat kako Manduljići, a ni Galići danas veze su nogometom nemaju
Ae
Kako ne moreš lobovat ako su ti branke sastavljene tek od tri, četri kamena

Unda bi mu rekla

– Meščini, kako je ovi tvoj Soroš zakuva ovu Superligu. Mislin, nisan ja antisemit da se razumimo. Samo njega ne volin, a eto on sasvim slučajno Židov. Ae. Moga je sve i Srbin bit. Nego, što mrviš tliko?

Tomašević bi aktivno žvaka i kupio svaku mrvu prston
Aktivizam silni obisio bi o klin
Savršeno bi se uklopio kod nas
Nami fali baš takav čovik
Mudrijaš koji ne radi ništa
A znade sve
Rećemo, potaraca bi i pitanje ukopa napokon
Sto i jedno pravilo o ukopu mrca imamo
Al nema nan ko reć kojim redom koje pravilo triba ić
Kako točno okrićat kašetu
I kako jednu na drugu redat
E
Kako poslagat kamenja za branku
I di danas svitnjake palit

Sve bi nan on kaza

I sve bi nan opet bilo super
I sve za pet
Neka naš Prajdizan nije tipično muško
I neka naš Faktograf niti zere ne razumi politički nogomet

*Barbara Jonjić, piše na ikavici, diplomirana je pravnica te mama četvero djece. Autorica je knjige Iz ImoCkog s ljubavlju, zbirke s 48-tjednih kolumni objavljenih u razdoblju od prosincu 2016. do prosinca 2017. na portalu Narod.hr. Priče su to pune ljubavi prema obitelji, rodnom zavičaju, jeziku, običajima, vjeri, ljudima, domovini Hrvatskoj, Bogu.

** Mišljenja iznesena u komentarima osobna su mišljenja njihovih autora i ne odražavaju nužno stajališta uredništva portala Narod.hr.

Podržite nas! Kako bismo Vas mogli nastaviti informirati o najvažnijim događajima i temama koje se ne mogu čitati u drugim medijima, potrebna nam je Vaša pomoć. Molimo Vas podržite Narod.hr s 50, 100, 200 ili više kuna. Svaka Vaša pomoć nam je značajna! Hvala Vam! Upute kako to možete učiniti možete pronaći OVDJE

Izvor: narod.hr