Barbara Jonjić: Naopak je ovi svit di se nije ured pozdravit su ZDS

Foto: narod.hr

Vrlo mi se čini kako živin u nekon naopakon svitu
Di je sve manito pametno
A sve pametno manito
Pa se ljudi divu nekakvin ljubavologima i lajfkoačevima
A kreću u KC i njezine sluge

Diglo se ovi’ dana jopet sve na noge poradi Ercegovke Martine su dva prezimena
Jopet
Izroni ona svako zeru k’o i Vlatka Pokos
Kao svekolikon pučanstvu odjednon grose iznenađenje njezini stavovi

Meni ta žena nikakvo iznenađenje ne more bit
Ae
Nikakvo
Kad Hrvatica za sebe svake ture kaže
Kako je Ercegovka
Dalmatinka
Slavonka
Kad joj je naglasak svake ture na tomu
Meni je baš sve jasno

Nu, Ercegovina more bit Istočna i Zapadna
Pa imaš rećemo Široki al’ imaš i Trebinje
Seke, valjalo bi zlata bit zeru preciznija
Ae
Rećemo Mostar
Meni isto sve puuuuno jasnije bude kad se kaže
Zapadni ili
Istočni Mostar

Na njezine tekstove san često znala nabasat jerbo puno moji’ nju čita, dili i citira
Velika je populacija kojon je ona k’o Sveto pismo
Fejsbuk populacija i inače najvoli Mešu, Andrića, Bukovskoga i Martinu
Odman iza Martine iđe Balašević i ona Divković

Šta ja znan
Nisan taj đir
Više san đir Matoša
I volin kako piše naša Vukovarka Tanja i rećemo volin emociju Julijane Matanović
Svakomu njegovo
Ae
O ukusima se ne rasporavlja ako imadeš išta u glavi
Ne’ko rećemo voli slušat Meri Cetinić
A ne’ko Jasnu Zlokić
Doklen imaš i ljudi koji volu jednu i drugu
Ae
Nebud lina
Čitala san često šta piše Martina
Naša Martina koju Indeksić vrlo voli
Rećemo
Na temu Bleiburga pisala je kako je kao neki njezin član obitelji iza drugoga svickoga rata proša’ baš svega i svačega
Al’ kako o ratu nikad’ priča’ nije
Nije se, kako je ona pisala busa u prsa nego muča
I kao nju sotin mučanjen najviše zadivijo

Meni ona sotin baš nejasna bila
Ono da kao odresla žena nije bila kadra skontat kako iza rata kojega si izgubijo moraš mučat
Kako nema ‘oćeš, nećeš
Kako je mučanje najmanje što se mora
Ako bi rada ostat u životu
I proć brez rećemo metka u zatijoku iznad neke jame
To mučanje je bilo logično i pragmatično
Ničega junačkoga u tomu mučanju bilo nije

Ona to očito skontala nije
Pa uguron uspoređivala šutnju ustaša nakon drugoga svickoga rata su pričon branitelja nakon Domovinskoga rata
Nikako njoj nije bilo jasno kako naši branitelji ne moraju mučat iza ovoga rata
Daklem, rat su dobili i govore

Njoj, ispada krivo što mučat ne moraju

Ženi masu toga jasno nije
I to je jasno svakomu su dvi čiste u glavi
Miša kruške i jabuke
Spuže i janjce
Uzrok i posljedicu
Kronologija joj jasna k’o meni Van Allenovi pojasevi

Uzrok svi’ zala po njoj
Kako san upratila
Jesu nacijonalizmi i religije
Ono, njoj to apstraktni pojmovi koji veze su ljudima nemaju
Nešto što poput virusa obuzme čovika na čistu miru pa ga razboli
Tako to ona vidi
Po njoj
Da je bar uvatit vrimena pa čekićon zatuć sve nacijonalizme i sve religije svita
Pa da zavlada mir u tomu njezinomu utopističkomu svitu
Od čekića, čini mi se
Lobotomija bi jon u toj rađi čak korisnija bila

Mislin nako za se’
Svašta iz naše Martine zna ispast
Svakakvi riči po papirin i po majican
Pa iako vrlo trkelja ‘nako pogana jezika
Redovno se pravi mutava kad je nekakva kronologija u pitanju
Kad su nekakve činjenice u pitanju
Tuten je tanka i mutava
Pa se samo u taki vakat pravi fina i odmjerena
Albi joj za svaku manitošćinu nekakva ljubav
Sotin da ona određuje šta je ljubav
I šta se smide volit
Ae
Ona će kazat šta se broji a šta priskače
Najvoli priskakat činjenice u prilog Hrvatu i katoliku
A činjenice jesu kako Hrvat i katolik nikoga napada’ nije
Niti je kada tuđe osvaja
Kako je svima gleda zgodit i pomoć
I manje, više svujdi izvuka deblji kraj

Našu Martinu to ne tare i ne smeta
Ona ne voli Čovića a ni hdz
Pa krivo konta kako je to dostatan razlog da se ruga su baš svakin Hrvaton koji je vjernik Katolik

Njoj su u ratu svi jednaki
I agresor
I branitelj
I četnik koji je osvaja’ i palijo
I Hrvat koji je Vukovar branijo

Sve nešto kod nje bratstvo i jedinstvo
Relativiziranje
Ljubav koja ne poznaje granice i slične manitošćine
Radosna dobro znade kako je Komšo na vlast doša’ al’ njoj tuten ništa sporna nema
Za sAradnje je bila spremna
Neka za Dom nije

Da živin sto života nikad mi neće bit jasno šta se ona meće pisat o katoličkoj viri
O Gospi i Isusu Kristu
Žena, kojoj bi da je kojin slušajen tamokar rođena – Američka cenzura pojila bar pola svakoga teksta

Meni njezino pisanje o katoličkin teman
Jednako k’o da se rećemo ja
Usrćen pisat o svetomu Savi ili rećemo Muhamedu

Manito potpuno

Al’ znaden ja ‘što ona to radi

Miletimatere da nasuče na sebe bis ljudi
Pa da jopet more žrtva bit
Neš ti čuda
To je već dugo đir Vedrane Rudan, Matije Babića i udovice Dina Dvornika
Kad prođe zera vrimena da su u drugome planu
Stanu pljuvat štogod nacijonalnoga i/ili vjerskoga i eto ji jopet u žiži
A kad su u žiži
Uz žižu iđu, znade se i generalni, pljuvači od zanata
Generalni pljuvač u opisu posla nema pokuse u laboratoriju a niti skakanje pirueta
Nego baš pljuvanje
To znade svaki onaj koji se bavi ikakvin javnin poslon a ne samo pisanjen
Ae
Bar oni nisu nepoznanica
Suju ti oca i majku na sto i jedan kreativni način
Pritresaju ti živo i mrtvo
I kad pišeš neutralno a di ne bi ako in poganin jezikon dirneš u nešto njima prikovažno
U taj vakat se raspamete skroz
Pa ti proklinju u bisu sve živo do devetoga kolina
Njoj će recimo pisat’ – četnikušo
Meni – ustašice
A nakana je jednaka
Gledaju te uvridit
Samo eto, ja se na to
Ustašice
Vriđat nikad neću
I uredno jin zafalin

Podržite nas! Kako bismo Vas mogli nastaviti informirati o najvažnijim događajima i temama koje se ne mogu čitati u drugim medijima, potrebna nam je Vaša pomoć. Molimo Vas podržite Narod.hr s 50, 100, 200 ili više kuna. Svaka Vaša pomoć nam je značajna! Hvala Vam! Upute kako to možete učiniti možete pronaći OVDJE

Uvridilo bi me da mi rećemo napišu kako san partizanka ili četnikuša
Al’ ajde
Ljudi se kadikad jednostavno pogubu čak i kad vriđaju

I sad, u ovome zadnjemu valu
Nju kao vrlo pogodilo što joj želu rak
Ono želu joj da se jopet razboli
I take manitošćine
Velika panika kod nje kao nastade
Ne bi da se rak dobiva tako što ti ga ne’ko poželi
Da to tako iđe, k’o bi osta
Pa ni ja koja iđen u Međugorje nisan t’liko praznovjerna
(Kažu kako smo mi koji smo tamo išli i/ili iđemo samo glupi i praznovjerni)
A di bi ona koja niti u Boga ne viruje predala od takvi’ manitošćina
Baš ne kontan
Meščini kako je ona
Ateist/agnostik tek od prigode do prigode

A kad ti rak želu
Radi se samo o tomu kako ljudi kreativni nisu
Nisu
Pa te vriđaju sonin što jin dođe prvo s reda
Sonin što si in sam servira
Ae
Rećemo
Kad san pravila svoj profil na fejsu prije neki’ desetak godina
Metnila san k’o svoje koordinate gradove
Dublin i Belfast
Ono vodila san se nekakvon simbolikon
Cili život san bila sklona tomu katoličkomu, manjinskomu otporu

Ta dva grada stoju i danas na momu profilu
A da san euro dobila svake ture kad su mi ‘sovali
Irsku mater
Mater pobjegulju u Irsku
Mater koja u RH ne plaća poreza i takve manitošćine
Za sve te eure mogla san kupit parcela i parcela
Po pravoj, tržišnoj cini
Mogla san danas imat više i od Lovre Kuščevića
Ae
Mogli su danas i moju kuću pritresat zbog sumLJive imovine
Ili san se rećemo mogla po tri, čet’ri nedilje vozat na Vortex kruzu su ekipon koja nikad nije vikala ZDS al’ su itekako spremni za skućit se
Srculence Todorića i ja bi rećemo natakarile ćale od tri tisuće eurića i lipo bi na palubi pivale hitove prijateljice nan Severine

Ovako
Gledan i odmiran k’liko je kubik vode
I tulin na račun odvoza smeća

Daklem, ljudi te vriđaju sonin što jin prvo upadne u oči
Ako pišeš o svomu raku
Prvo će te sotin tuć
Jasno k’o dan
Naravski kako je to ružno
Al’ ne bi se oni baš raka dositili da nije bilo silne priče o raku i slika na tu temu
Ako si se slikala su ranon od toga
Dašta će te nego sotin tuć
Sam in fokus dadneš

Od sebe nikad ne valja pravit žrtvu
Nikad
Ako išta, moja ženskadija kroza život me tomu naučila
I babe i tete i mater
Bolje da te mrzu, nego da te žalu
I bolesna gledaj smijat se od uva do uva
I drž se uvik uznosito
Jerbo željenje nikoga ozdravilo nije
Baš nikoga
Prija će te tvoj inat dignit na noge
Nego ičije suze

Ne volin profesijonalne žrtve
Nikako
U nas se to ne prizna
Mi smo kraj di se dijagnoza krije
Jerbo šta mi se k’o ima naslađivat i raspredat
Napadaj me, samo me ne žali

A naša Martina obrnuto
Podnosi ona super kad je žalu
A napade, čini se… nikako
Kad se već usrćeš pisat o politiki
Kad ne prezaš od krećanja u tuđe svetinje
Šta nabrajaš kad se tebe kreće?
Ae
Evo meni nikad ni’ko rak želijo nije
Niti su mi pisali kako žele da mi se rak vrati a niti proširi
Jerbo rak je sumenon načisto nespojiv
Nespojiv
I rak i svaka bolešćina
Ljudima načisto bolest nespojiva sumenon
Spojiva san samo su Irskon i
Ustašama
Pa me lipo klasično tuku
I prite po starinjski
Neka nikad tuđu svetinju nisan krećala
A niti mi je pogan jezik

Sve naopako po svitu
A evo i kod nas

Okolo Velike Gospe svake godine
Gleda se svega ukrcat u kola pljuvača po Međugorju i BDM
Zato valjda ni Martinu su dva prezimena taj trend priskočijo nije

A šta imaju od toga? To nikako ne kontan

Rećemo ja Bajram nikomu ne čestitan
Nikomu živu
Niti znaden kad to pada a niti o tomu vodin računa
Pa ne čestitan
Neman ni komu valja pravo reć
A nisan ni po naravi politički korektna da to radin reda radi
Ako do nečega sama ne držin, to ne čestitan
Amen
Komu pravo, komu krivo
Ne triba ni meni ni’ko ništa čestitat tek reda radi
Ali
Neman niti potribe pljuvat tuđe svetinje a niti tuđe fešte
Nikad
Jerbo ne valja bit neviran

A vami Velika Gospa prigoda ismijavat ljude po Međugorju?
To je vami taj dan?
Našli ste se svi vi pametniji od Pape pa se u’vatili pritresat baš od svega na svitu katoličku viru i nauk o BDM
Pljuvat sve ono što KC svomu vjerniku dopušta?

Ja bi tak’e pritresače rada priupitat

Jeste čuli ‘kada svjedočanstvo čovika kojega je Bog dotaka baš tamokar?
Vratijo ga k sebi
Diga ga sa tlea
Jeste se potrudili poslušat jednoga tak’oga čovika?

Šta van konkretno smeta u svjedočanstvu tak’i ljudi?

Oklen van obraza reći in kako su primitivci koji se klanjaju demonu?

Mislila san do danas kako se nikad okolo neke teme ujediniti ne mogu Ravnozemljaši su Martinon Mlinarević Sopton
A niti su Anton Tomićon
Mislila san
I privarila se
Eto, trevilo se, baš to
Uspila i’ ujedinit’ Gospa
Naša BDM

Pa se Tomić ruga su svojon babon koja na kolinima lize
A Ravnozemljaši se rugaju su điđama koje se prodaju po Međugorju
To in je fokus okolo Velike Gospe

Taće
Ne znaju

Rećemo
Moja baba
Imala je plastičnu, plavo bilu Gospu
Ispunjenu vodon iz Lurda
I cili svoj život moja baba štovala je Majku Kristovu

U malo šta na svitu san sigur’a k’o u to kako ona, moja baba, naopaka bila nije

Naopak je ovi svit
U kojemu je rasizam reći kako je Hrvacka zemlja bilaca
Naopak je ovi svit di se nije ured
Pozdravit su ZDS
Naopak je ovi svit di biskup ne smi’ reć’ kako se dica ne rađaju iz komoditeta
Naopak je svit di se ne smi’ reć’ istinu

Naopaka nikako nije bila moja baba
Koja je imala plastičnu Gospu iz Lurda na kredenci
Moja baba
Koja je i umrla su krunicon oko ruke

Kako znaden da baš ona naopaka bila nije?
Znaden
Jerbo me baš ništa naopaka moja baba naučila nije
Ništa naopaka
U sve te naše, zajedničke godine

A naučila me kako je Isus Krist, naš Bog
E

A dila van se broje
Dila

Ne broje van se riči a ni visoke škole

* Mišljenja iznesena u kolumnama osobna su mišljenja njihovih autora i ne odražavaju nužno stajališta uredništva portala Narod.hr

Izvor: narod.hr