Odresti u malešnome mistu
U provinciji
Priča je za se’
Al’
Nami ni zere čudno
Nami koji znademo
Kako tuten nema velike egzotike
Ni mista za velika iznenađenja
Sve što te sikira a trevi se da ne znaš
Pitaš odman nekoga na testi
Jerbo uvik ne’ko drugi znade što te sikira
Znade se oklen je čija baba
I izvanjska strina
K’liko zemlje u kanpima ‘ko imade
I ‘ko je u koga trga lani
A ‘ko u koga ove godine
Znade se ‘ko je koga dotra iz diska
I u koji vakat
Znade se ‘ko kupi novine
A ‘ko pivu bauštelku
Kome zapinje matematika
A kome digitroni u kući ne tribaju
‘Ko eure vrpa isto se znade
I u šta ji istresa
Kome kasni rješenje ministarstva branitelja
A kome je falijo samo par u kladijonici
‘Ko je jamijo
Njemački dičinji
A ‘ko oženijo dotaricu
‘Ko bazen kopa
I turiste pričika
Znade se priko kojega krova sunce biži iz našega Varuša
U koji vakat
U koja doba godine
Kažu kako smo primitivci koji ništa ne znadu
A u nami se navrpalo informacija
I znanja na karijole
Dođemo u Split
Zagreb
Ili Vrankfurt
I uvik se vidi oklen smo
I vidi se i čuje se Bogu vala
Ne mereš to sakrit
I da oćeš
I držimo se svujdi uskupa, utvrdo
Naš kraj je rećemo Aci Stankoviću
Provincija neuka
E
Provincija
Kojoj na dugo i na široko triba crtat
Ono što u urbanome kraju ljudi skontaju doklen rečeš
Duga šaravita
Nu
Znade Aca
Kako se ljudi iz provincije
I drugovačije školaju
Dočin dođemo na vakultet
Odman nas s vrata odile
Od drugi’
Dadu nan apose kat a ne samo učijonicu
Ae
Moraju tako
Su nami ograničenima
Dadu nan i drugovačije, stentanije predavače
I vrlo lašnji program
Ae
Na sve načine nan gledaju zgodit
I ne računaju nan pada prvi osan puta
I svaku godinu redovito moremo ići po tri puta
‘Ko zaplače, more i po četri
Ako kogod iz provincije nekin čudon završi vakulteta u roku
Vrcon ga metnu za prodekana
Ae
Ni diplome nami iz provincije nisu obične
Ni čut
Ne piše nami samo šta smo po struki nego ima i slika zvanja
Nacrtana
Tako da nan mater i ćaća
Dolikar u provinciji mogu skontat po sliki
Šta smo to završili od škole
Kad već čitat ne znadu
Ako si odresta u provinciji rećemo rani devedeseti
Unda kad se odrestalo priko noći
Ako si bijo malešno sunce
Koje se spušćalo Varušon našin
Od Trpina Cepelina
U istok
Ostavljalo bi na livu ruku Tina su šiširon na bilin skalinin
Pa unda priko Paške,
Legije
U Arta
Doklen si se spušća
Valjalo je izdurat
Silna javljanja
Dobacivanja
I odmiravanja
Onako kako to samo naša draga provincija znade
Svašta se znalo reć’
Al’ ni’ko nikoga kreća nije
Nikada
Provincija
Unajkraće znači
Kako će ti garant
Ako si mlada i u vešti
Na tomer putu
Dobacit
I poglede
I riči
– Vidi u mlade nogica, da je barenko kisela kupusa
Ae
Provincija
Nismo mi rećemo urbani Brisel
Di se ne dobaciva
Ni’ko nogice
Ni kiseli kupus tamokar ne spominje
Tamo se šćipaju i muško muškoga vata
Muško mušku poljupce šalje
Dekeko
Meni
Pravomu ditetu provincije
Bilo skroz manito vidit
Kako oni Junker
Vata našega Plenkija
Plenki nešto trkelja u mikrofon
Ovi ga u to vata i puse mu šalje
A prijenos lagano iđe
K’o da nije njegov posa’
I cila Krajina vidi
I u čudu zine
Mi mislili
Saće tuča
Kadli Plenki se smijucka
Pa će u kameru cili izmanitan tolerancijon
– On van je taki uvik, sasvakin, voli se šalat i svakoga volit
Tr…tr…tr..
Etogac
Nami neupućenima na ravnanje
Gledajte ljudi
Velika ljubav vlada našon Unijon
Veliki je ovden sklad
Poštivamo se vrlo međusebon
I prava je radna atmosfera
Sigur’a san kako tuten rećemo jednoj Sevki ništa sporno ne bi bilo
Ali
Meni je sporno
Ja san dite provincije
U nas muško ne vata niti žensko prid drugin
Ako mladu izere respektira
A di tek da muško drugo muško vata
Di toga imade?
Za prikrstit se
Di nestade ona poznata našega Šunje
O stidu
– Bona brani mi se zeru! Evo ti sto marki samo mi se zeru brani!
Ae
Pa ni odglumit
Da si ljut
Da ti se gadi rađa toga čovika
Čisto zeru poradi nas
Glasača iz provincije
A morebit kako Plenki
Viruje u vikovičnu pragmatičnost naši ljudi
Koji ne znadu drugovačije
Nego cili život
Birat manje zlo
Kažu kako je taj čovik
Koji je ujtijo Plenkija
Pijanac i kako je tamokar u Belgiji skroz naskroz luda kuća i inače
Daklem
Pijanac kažu
Radi velike manitošćine kad se nalije
Pa šćipa ljude
Pleska
Sve k’o u šali
Ni’ko se njemu ne otima
A ta lola
Kolovođa u Evropi
Nu
Ne bi majci u nas u provinciji taki kolovođa bijo ni u vlastitoj kući
Dočin se pijan prostreš zaredon isprid seocke zadruge ili gostijone
Nema žene koja te lipo takoga gleda
A ni diteta koje ti se veseli
Vrcon te razduže
Svi ozbiljniji posala
I takujina
Ne toka te ključa od vlastite kuće
Niti ključa od auta
Brojeve svakoga pin-a ti posakrivaju
Moreš lipo do konobe
I nazad
S noge na nogu
Pa pomalako
Podmistit bukaru poda bačvu i odvrnit
To je to
Tuten te se k’o pijanca u nas pita
Doklen se došlo
Mili brajo
Da se jedna provincija čudi neredu
Centra urbanoga svita
I njijovin kolovođan
Sve se meni čini
Kako će naše oči
Upantit još čudesa
I svakakvi zvanja
Koje zvanje bi rećemo mater u provinciji zamislila
Da joj sin nekin slučajon na diplomi
Donese uza riči i sliku
Dva muškića
Koja se šćipaju i jedan drugome poljupce šalju
Jadna
Ona bi garant mislila kako nije za falit se
Vidila bi nema nekcije
Ajme, dotur mi nije
Nema vage
Nije mi ni odvitnik
Nema pisala
Nije mi ni profesur
A vidi kako jadno dite isto nešto je
Eeeee
Šta jadna seljanka iz provincije znade
Kako oti poljupci
Značu
Kako joj je sin uspijo zaprave
K’o ni jedan drugi
I kako samo su ton političkon diplomon
More sve
Sve redon zapasat
I Unijon ako ga je volja zapovidat
Pa tamokar u Briselu sve redon
Pleskat
I šćipat
Izvor: narod.hr
