Ne mereš bit Imoćanka
Brez baren jednoga strica u Njemačkoj
Nikako
Moj stric bijo je gastarbajter
Oni starinjski
Oni što je dolazijo kući za Božića i za Veliku Gospu
Su crljenin karavanon berlinskin koji je ima veliki gepek pun svega i svačega
U njega san ja vidila sva čudesa ovoga svita
Od dičinjega glisera na baterije kojega nikako nisi moga kako toka spušćat niza brzutke naše Muše
Do drvenoga nakita za bora
I crnoga robota
I nikomu na svitu zavidila nisan k’o njegovoj dici
Nikomu
Mlado, ludo pa ne znade puno
Sada znaden kako život gastarbajtera i njegove dice i nije baš slatka trišnja ranka
Ni čut
Više je
Oni gorkasti višnjak koji je bijo ukraj zida
Unden u prančijoku
Prida kućon moga strica
Kad bi stric doša’
Njegova kuća i teraca podno orla uvik bi bila puna gostiju
Puna stranjski ljudi koju govoru
Ja, ja, morgen, vigec
A ukraj terace
U suncu
Sve bi bilo puno veliki tegli su rakijon
I orlin i višnjan
Pa se ilo, pilo i pivalo
Izredalo se tizi gostiju kroza godine čudesa
Al’ jedan čovik meni osta apose u glavi
Zva’ se Jurgen
Sad, ne znan ja valja pravo reć’ je li mu baš tako bilo ime ali brat i ja smo ga tako zvali u ta doba
Jurgen
A Jurgen van je trča
Nije trča jerbo je biža nego zato što on to baš voli
Baba bi rekla
Trče od bisa
Dok bi se mi digli ujutro on bi već obaigra pola polja i priko Zmijavaca bi se uza ‘Ršćevaniju pa kroza Drum vratijo k nami
Nigdi u njega umora ni kukljavine
Uletijo bi nasmijan kroza širon
Otvorene kapije
A baba bi se krstila
Pa bi mu se smijala
A i on bi se njoj smija
Njemu trčat bilo je k’o napit se mrzle vode
Iz sića su kacijolon ukraj zaklopca čatrnje
I Jurgen bijo naša zabava cilo lito
Šalale se žene kako ga triba slat u Varuš po rećemo srdele ili po njemu poslat štogod teti Mariji u Zmijavce
Ae
Kad već iđe, da ne iđe prazan
Jurgen se onako žut uvik na nas smija
Bijo je k’o nekakvo sunce na dvi noge u našemu selu
Od Jurgena
Ja van nekako dičinji mislin kako trčanje
Izvuče najbolje iz ljudi
A to nekako pridje i na one što ji sritnu
Kroza moj Imocki svašta znalo
Trčat kroza godine
I svašta se u njemu znalo rodit
Imocki izrodi krajnost živu
K’o ni’ko
Dade nan rećemo jednoga Brunu Bušića
Na diku
I rećemo jednoga Antu Tomića
Na čuđenje i svita i nas
To tako valjda mora bit
Naš Antiša niki dan jopet piše o nami Kaže kako Imocki čovik uguron misli kako ga Hrvacka voli a kako ga Juga volila nije
Čovik Krajine po njemu manit
Al’ zato nan je naš Bog da’ prikopametnoga Antišu da nan on objasni ‘ko nas zaprave voli
Kroza primjere on to nami crta
Nami manitima
Crta nami Antiša scenu otkupa groždja na Vinariji
I sve romantikon nabijo
K’o drop u badnju
Meni ne tribaš crtat Antiša
Nije davno bilo kad san sidila u zelenome kombiju na Vinariji
I čekala red skoro cilu noć
Išli zava mi, diverov mali i ja
Jerbo
Ne mereš sama kašnje sve brže, bolje smuljat
Pa lipo povedeš pojačanje da ti ruke daju
Nema u toj radji velike romantike
Jerbo oduvik
Svit iz moga sela vozijo je na Vinariju ono što nije uspijo prodat pravin kupcin
Znadeš li ti Antiša šta su to pravi kupci?
To su oni što te ne privaru na sladoru, ni na vagi, oni što ti cine tvoje groždje kako toka
Koji ti platu odman
Nisan za mita, korupcije i nepotizma
Idealna san za ukrast mi sladora
I ukrali mi ga
Jerbo dali mi samo jadni’ 15
Vrlo lošo
Na ona zlatna, lipljiva zrna sa sridine polja
Za zrna ubrana na suncen okupanoj Brekuši
Naplatila nisan ništa
Su liston papira lipo kući
Oćeš li naplatit, kada i u čemu
Pojma nemaš
Ni’ko ti to ne govori
Ono što tamo pridaš
Odman gledaš priboravit
Jerbo glas kako se nešto
Dili
Dođe t’liko kasno da ti niti ne znaš za koju godinu je isplata a kamo li da znadeš onako iz glave k’liko si točno prida
A dili se rećemo umitnjak, prašina za polivanja ili kolekcije pića
Tribalo to tebi ili ne tribalo
To se dili
I ti misliš onako za se – ajde, bolje išta nego ništa
Ne toka Antiša danas ‘vak’e robne razmjene u Evropi
Ne mere to tako
Zato i na papiru crče sve ono što je crklo
Još u Jugi, davno
A crklo sve poradi krađe
Jerbo
Svaki od nas znade k’liko se kralo i u Jugi
Šta se sve po selu kupovalo
I sta se sve za dara u svate nosalo
Samo malo ‘ko to smide danas reć’
Jel’ de!?
Smide se reć samo
Od kada je Tuđmana, od tada se krade
Nu, to se smide reć’
Al’ ja bi dodala i ovi dil
Bivši direturi Jugo firmi što su klekle
Svi puka sirotinja
Znadeš ti kako nisu sirotinja isto k’o i ja
I znadeš kako se kralo na veliko
I prije Tuđmana
I prije Hrvacke
A svaki lopovluk na naplatu dođe
Imocki čovik kažeš manit pa krivo misli kako ga Hrvacka voli više od Juge
Ti si to naopako nasadijo Antiša
Ne radi ti se o tomer koja više voli našega čovika nego se radi o tomer koju on više voli
A naš čovik više voli Hrvacku
Je
I kad u njoj travu pase
I kad ne zna di će su groždjen koje ne proda
Jerbo niti na oni slador od 15 nisan zavapila
Ajmeeeee da mi je sad’ Jugu napovrat
Koju ti voliš Antiša?
Znademo da tebe obe volu
Volila te Juga a i ova naša te k’o malešno dite doji i pita
Nutka i pazi na te’
Znaden ja koju više voliš
Onu koju više volu i tvoje sekane po Jugi
Prva je ona prikosimpatična Trbovićka a druga je ona Titina žuljava balerina
Nji’ dvi što sidu na državnoj televiziji i prisiplju iz šuplja u prazno
Vodu vari, vodu ladi
Doklen gori pola Dalmacije
I zapaljene šiške letu iznad umorni glava
Naši vatrogasaca i naše vojske na testi
U oni vakat kad’ si se falijo kako sad trčeš
Mislila san u taj vakat
Falin te Bože
Bit će nešto od njega
A otra ti
Ni trčanje tebi pomoć’ ne mere
Taćeš
Ne mere se svak smijat i trčat
Ne mere svak utrčat k’o sunce u neko selo
Širon otvoreni kapija
Ne’ko ima potribu vidit samo ružno
U svemu svome
Vidit’ samo jad i ljudima gledat pokvarit dan
Bit’ tvrd’ katanac na zaprtoj kapiji
Ne mere baš svaki trkač bit oni naš nasmijani
Jurgen
Trkač od bisa babe moje
