Ne zavidin našin ljudima u tuđemu svitu
Ni na njijovin autin
Ni na poslin
Ni na lipin kućan
Ni na godišnjemu odmoru
Kojega ja eto neman
Ne zavidin in ni na litu
To su ljudi dugoročnoga plana
Ljudi koje ni’ko ne pita
Kako si
Boli li te
Jesi umoran
Je li ti teško
Kako ti pada tuđina
Moreš li zaspat od brige
Nji’ se pita uvik samo
Kad si doša’
Kad ćeš ić’
Plaća li te gazda
Jesi prijavljen
Jesi naučijo jezik
Imaš li dičinji
A jesi dobijo stan od grada
Koda su roboti
Bankomati
Brez srca
Jednon san gledala emisiju di ljudi za jedan dan u zacrtanon broju zadruga moraju potrošit’ milijun kuna
Pa se to trče od zadruge do zadruge
Voza i’ limuzina
Sve kolike iz kuće
A oni jadni grabe artikle su polica
I gledaju pobjedit
Uspit nekako
A pobjedi jedan
Svi drugi su brez veze grabili i odali
I sve se to na police vratit’ mora
Čovik koji iđe na godišnji liti u svoj rodni kraj
Nije obični čovik na litnjemu odmoru
On je meni k’o natjecatelj za milijun kuna
Samo
On se ne bori za milijun
Niti se bori za kune
Bori se za svoj san
On sanja prag kojemu iđe
Cilu godinu ga sanja
Pripoznat ga more
U mrklome mraku
Po mirisu skalina
On zna koji su njegovi
I svaka mačka na zidu ga pripoznaje
Ne triba on prag zamišljat k’o oni što na godišnji iđu u hotele i apartmane
U sto i jedan egzotični kraj
Znade šta će pit’ i šta će ist’
Red crnoga vina
Red pive mrzle
Iz gajbe potopljene ukraj
Brzutka
Red raka su metvicon i red pastrve su gradela na post
Red pršuta i janjetine na svece
Svaki dan vrili, razabrani kruv ispod sača
Red pečeni kuruza na praljku uz Vrljiku
Red kamidora su povismenon
‘Nako s daske
Ma koji pijati
Daj samo brtulin
I zeru soli
Pa se unda privrati rašćikon koji dan
Da se zeru čovik oporavi
Prizdravi
I dinjon se razladi
Znade koga će sve obać
Od ujaca
Do strica
Kumova
Od greba do polja
Znade
I kojoj teti nosi koje bombone i koji keks
Nu
Jednoj iđe Taft
Drugoj Neskafe
Znade se di iđu tvrdi zeleni bomboni
A di su dica i di tokaju gumići
Redon se dili
Grli
Ljubi
Okolo glave se smije
Obaigraju se svi svati
I sva krštenja
Obrede svi rođendani
Sve di si pozvan za to lito
Znade kako će na more
Unde di mu je blizu
Čisto da zeru uvati boje
Da se dičica iskupaju
A dani se skrate i ozoblju
Skliznu uskupa su suncen
Crljenin
Negdi
U dubinu mora
Između grane bora
I mista di ti dite skoči s mola
Znadeš
Kako je vakat
Ić
Nema većega bisa od bisa čovika
Koji sutra zoron završava svoj godišnji u svome rodnome kraju
To ujda
Očiman
Ništa ga ne pitaj
Baš ništa
Jerbo on ti je taman
Jopet u dlaku izgubijo u onoj igri di se trče i kupuje
Za milijun kuna
Neka nije kupova stvari
On je kupova vrime
Minute
Sate
Dane
Nedilje
Punijo je glavu su svin dragin ljudima
I jopet uspijo nije ni pola onoga što
Je tijo
Što je cilu godinu dana planira’
Sanja
I srce mu puca
Kad se kupi nazad priko svoga rodnoga praga
Pa taman u toj kući više ne ima’ nikoga svoga da ga zagrli na rastanku
Pa taman mu
Mater i ćaća počivali kod svetoga Luke
Izgubijo je
K’o i uvik
U dlaku
U bobu
Zato ga nikad ne pitan kad idješ
Nikad
Petu godinu ga ne pitan
Saznan
Onako u ‘odu
Kad se niti ne nadan
Dođe mi samo pod noge
K’o mačka
Kad pijat pridkuću iznesen
– Kažeš, uspijo si vidit Matu? Lipo. Do kad je on ‘vamo?
– Iđe odman iza naše Kraljice. K’o i ja.
– Aha.
E
Tuten nema velika govora
Muči se
To je dan kad ni Mate a ni ti niste pobjednici
Nema za vas milijuna
Samo neki novi planovi
Nova obećanja
Novi i jopet odgođeni snovi
Odgođen cili jedan svit za jedno novo lito
A mi brez vas
Brez riči
Vraćamo srca k’o one artikle
Vraćamo i’ pomalo, jopet na one police
Do iduće igre
Tekst se nastavlja ispod oglasa
