Pasivan kraj
Baš tako nas zovu
Unda
Kad bi nas rada uvridit
Tin ričima nas trkomice opišu
Brez velike govorancije
Vi iz pasivni’ krajeva
Onako
Bace ti to pod noge
S visoka
I jasno ti k’o dan šta se sotin ‘oće reć’
Ne tribaš se vrlo mislit’
Svašta ti sotin kažu
A baš ništa lipa
Glava ti kockasta
Ćoškasta
Šake ti lupeške
Bronzin s ručkon ti visijo povr’ glave
Očiju si gladni
I pivac te budi
Zoron
Ma
‘Taćeš govorit
Unajkraće
Sirotinja s komina
Vrlo si smetalo kad dodješ u Zagreb
Al’ tebe se to ne brige
Zagreb je i tvoj
U srcu ti je oduvik
Naučijo te tvoj ćaća tako
Neka te vrlo ne volu gorikar
Neka volu više crnoga arapa nego tebe
Pa rećemo unda kad k’o zainad ostaneš nakon školanja gorikar
Obikneš se lipo
I pođe te u radji
Uvik se nadje ne’ko ‘ko će nanjušit ono
Tvoje
– Nu
Ono tvoje
– Bilo
Oni tvoj pasivni govor
Koji vrlo ne volu
E
A srpski je tak’ima vrlo lip
Egzotičan i prikolip
Ne para in uši
Tvoje nu njima je gadno i para uši
Šta’š govorit
Mislu kako nas ne idje naš hrvacki jezik
A idje nas
Znademo ga
Baš znademo
Tamokar u školi ima i naše dice
Koja znadu svašta
I jezike znadu
Dašta
Hrvacki jezik in pet
Brez problema
Su po’ muke
Čista petica
Znadu govorit’ književnin kad se mora
Kad prisili
I na radji
I svujdi
Znademo mi kako nije
Cviće
I nije pitar
Znademo…šta van je !?
Al’ tamo di se ne mora
Nami prikoslatko govorit’ ričima
Babe naše
E
Babe
One su veculeton na glavi
I su stočićon pod rukon
Ne idje nas govorit’ usitno
Onako
Ispod glasa
Jerbo grlati smo
Vrlo
E
A naše pivanje je ganga
Ona ori
S brda na brdo ori
I smijemo se ukrupno
Zvoni nan i smij
I danas dite radje zovneš kad je prid kućon
Nego da idješ po njega
Kad ti štogod triba
Mavanje rukama u govoranciji nas isto vrlo idje
Pozdravljamo i nepoznate
Svraćamo i’ u kuću
I iznosimo prid nji’ sve najlišpe što imamo
Iznosimo
Oni pridlanjski pršut
Najrumeniji
Oni što je
Brez gagrice
I iznosimo bukare vina na tole
Onoga vina brez dodanoga šećera
Od onoga groždja što ga je ćaća metnijo u kuću
Jerbo ga nikome nije tijo prodat
One rodne, suncen okupane godine
Godine
Najvećega sladora
Je
Pasivan nan kraj
Bižu ljudi iz njega
Istina
Al’ bižu iz nevolje
Ne bižu zato što ne valja
Bižu ljudi i danas
I jutros su se zatvorila vrata na jednome crnome autu što jopet ode za Njemačku
Ode
Do Gospe
Otralo jednome ditetu mater a drugima ćaću
A dica
Rukama opet pravila srca
Materi i
Ćaći
Na rastanku
Na caklu jednoga crnoga auta
Pasivan kraj
Nema radna mista
Nema javni prijevoz koji ti more otrat dite na trening
Nema kazalište
Ni botanički vrta
Nema brezplatne knjige za djake
Nema bogate dičinje naknade
Ni bogate stipendije
Nema
Čovik pasivnoga kraja
Rećemo
Zavidi sirotinji u Zagrebu
Iz sveg srca zavidi
Jerbo pasivan kraj
Uškito ima za svoju sirotinju
Pasivan kraj
Ima svoje bile grebe iz ratni’ godina
Tu kulu ponosa
Aliiiiii
Nema trgove zločincu Titi
Nema ji
Jerbo
Pasivan kraj
Nema pasivne ljude
Pasivan kraj
Ima troskot ljude
One
Kojima ni Juga sime
Zatrt nije mogla
Nego
Zna li i’ko…
Je li troskot
Književna rič?
Ima li je u aktivnome kraju?
