Barbara Jonjić: Naša vlast trza samo na ustanke Svestrane i njezini Drugova i drugarica, dok rećemo Hod za život uredno ignorira

Foto: narod.hr

Nikad ja Naroda ha er
Niti zgledala ne bi
Da ne bi naše Svestrane Jelene Veljače

Eto
Valja bit’ pošten pa priznat’ pravo stanje stvari

DakleM
Prije okolo tri godine
Ta svestrana i nadasve uspješna žena skočila mi je
Izravno na džigaricu

Ne sićan se baš je li u taj vakat obuvena bila u mokasinke il’ u balerinke
Je li kosu vezala u punđu il’ u rep
Je li nosala bljuzu na mašnu il’ na volane

Toga se, valja pravo reć’, ne sićan

Sićan se samo kako san u taj vakat naletila na njezin stari tekst u kojemu je ona kao na veliko predala od galopirajućega domoljublja
A sve zato
Jerbo je na tin davnin izborin Kolinda vriško pobjedila

Tragedija velika, nema šta

Njoj Kolinda u taj vakat, bila nešto k’o najljući ustaša
Svaštatićeš

Obuzele bile našu Svestranu crne misli

A radilo se zaprave samo o tomu
Kako je ona sanjala i tila Ivu Josipovića
Na njezinomu mistu

Samo van se o tomu radilo

Stvari van i jesu uvik prikojednostavne
Ne triba baš svujdi i u svemu neku veliku složenost očekivat i tražit

San joj se k’o uzinad iskolijo nije
Što je, kako je ona u taj vakat, bila umislila
Grose šćeta za nju bila

U svomu bisu poradi izgubljeni’ izbora stala je režat na sve ono što je rećemo meni pravo u srcu

Pa san joj lipo otpisala na karti
Onako, više sama za se’
Čisto da se zeru ispušen
Jerbo
Znala san kako tak’a veličina zasigur’o ne čita nas
Nerealizirane žene iz provincije
Koje nikad’, svojin izboron niti Beograda vidile nismo

Ae
Nije manita nas čitat
Ima Svestrana važniji’ posala

Unda su ljudi, nekin čudon, stali tu moju kartu upućenu njoj okolo dilit

Unda tu kartu podilijo i Narod ha er
I dobi ja lipo, priko noći, kolumnu
Na čuđenje svekolikoga mejnstrim i urbanoga svita

Zametnila se u taj vakat na temu Svestrane čak tri tabora

Prvi tabor bijo nekako prikoviše subjektivan pa vika’

Podržite nas! Kako bismo Vas mogli nastaviti informirati o najvažnijim događajima i temama koje se ne mogu čitati u drugim medijima, potrebna nam je Vaša pomoć. Molimo Vas podržite Narod.hr s 50, 100, 200 ili više kuna. Svaka Vaša pomoć nam je značajna! Hvala Vam! Upute kako to možete učiniti možete pronaći OVDJE

– Bravo, falin te Bože što je napokon ne’ko opra’ tu umišljenu veličinu i Ivinu partizanku!

Drugi su bili njezin, oni daleko objektivniji i tolerantniji tabor

– Srami se, ti nepismena kućanice iz provincije! Ti niti ne možeš razumjeti svestranu ženu poput nje!

Mene nekako najviše boli u oči i najviše mi parali uši baš oni koji su uguron u taj vakat pisali

– Što se ima pisati o njoj? Zašto se njoj uopće pridaje pozornost? Ta žena je potpuno beznačajna!

Aha.
Dašta je.
Reć’ za našu Svestranu kako je beznačajna?

Primučala san.
I nastavila piskarat.
O Svestranoj i o svemu ostalomu.

Unda san se i u ovoj Korizmi makla.
Računan red je umanje manitat a više se nekako svomu miru i Bogu okrenit.
Ae.
I baš nekako u taj vakat, oni bisni čovik pobaca svoju malešnu dicu iz kuće.
Jadna ti su jadna dica.
Eto.

Svako začeto dite po meni ima pravo na život, al’ po meni, ne bi majci svaki koji začme dite automatizmon roditelj bijo.
Ni čut!
Bit roditelj, to bi se debelo zaslužit moralo.
Baš zaslužit.

Okolo toga Bacača nastala veeeelika gungula.
Sve se redon ukrcavalo u taj njegov novostvoreni, medijski vlak.

Stalo se pisat šta kaže njegov poštar.
Plaća li vodu i k’liko kubika vode troši.
Di meso kupuje.
Kupuje li mliveno u paketu ili mu u mesnici samelju.
Koje mliko i koje točno masnoće je dan ranije pijo.
Jel’ mu žena kuvala il’ se morebit ranijo o suvu.
Nu.
Svašta ti okidač more bit.
To se znade.
Ne baca se ljude brez provokacije i brez valjana razloga.
Pa i ukrivo namišćena utičnica na zidu more provokacija bit’.
I okidač.
Baš sve.

I unda se nekako u taj vlak ukrcala i naša Svestrana.
Meni to bilo sasvim očekivano.
Ove ture o’šla je valja pravo reć’ i korak dalje.
Stala kupit ustanike okolo sebe.
Sotin me, valja pravo reć’, uspila ove ture i zeru iznenadit.

Njezina ustanička šuma na Instaču je bila.
Brojila je na desetine tisuća.
Doslovce medija nije bilo koji to buđenje ustanika popratijo nije.
Žena organizirala pravi pravcati ustanak.
Nadnacijonalni.

Uključijo se potpuno neočekivano i cili regijon.

Imala je ove ture i manifest.
I plenume.
I babe.
I žabe.
I gejove.

Ma, sve!

Nu.
I sve se jopet okolo nje u tabore podililo.
Jopet baš u tri tabora.

Tabor
Bravo
Tabor
Srami se
I oni treći
Oni najbezvezniji tabor
Koji bi jopet, uguron, da se našu Svestranu samo ignorira.
I uguron bi jon jopet pisali kako je nebitna.

Di je red nazivat nebitnon ženu koja ima izravan prolaz i kod Plenkija i kod Kolinde?
Kako more bit nebitna ona žena kojoj na ustanak dođe baš oni na kojega je ustanak uperen?

Kako?

Di je to red za nju reć’?

Mene je ona načisto zadivila.

Taj izravan prolaz ima malo ‘ko.
I točno san, već prije tri godine znala k’liko je važna i k’liki potencijal u sebi zaprave krije.
Znala san.
Vizijonar san pravi.
I Nostradamus bi, da je živ,
Ima komplekse poradi mene.
Ae.

A Svestranoj baš sve iđe od ruke.
Baš sve.
Zna se.

Osigurala nan je napokon priko Plenkija i Kolinde one apose telefone.
Je.
Na te telefone tek od ovoga prolića mogu zvat sve one žene koje su u veliku problemu i koje rećemo kogod kreće.

Isto k’o što se morete pozvat i na onu konvenciju na I kad vas kogod iti krivo pogleda.

Kad muško samo puton prođe, za svaki slučaj …vi lipo slušalicu u ruku i

– Alooooo mogu li dobiti tri I?

Neka muško drće.
I kad samo puton prolazi.
Tako to triba.
Ae.
Stravić koze pase.

Nego, vidin, u jeku je kampanja za EU izbore.
Velika je svađa i jad.
Brat na brata kamenjima se ita.

Al’ mene van ne sikiraju izbori ove ture.
Niti zere me ne sikiraju.

Što bi me sikirali?
Mene je Svestrana spasila ustankon
Spasi me.
Spašena san.

Sad iman oni apose telefon.
I iman konvenciju na I.

A zna se, kako
Žena, koja ima to dvoje
Plus bonus sekularnu državu
Ima baš sve.

I stvarno joj ne triba nikakva poštena vlast
Niti oni
Opijum za narod

Ne triba joj niti
Hod za život
Jerbo svaka pametna osoba zna
Kako ne postoji nasilje nada dicon
Ae
Ne postoji

Zakon najbolje odredi
Do kojega trena si tek dijo materina tila
A kad si svoj čovik

A vi ‘odajte
K’liko god oćete
Od toga van ionako nema ništa
Jerbo naša vlast
Trza samo na ustanke Svestrane i njezini Drugova i drugarica

Dok rećemo Hod uredno
Ignorira
Pa bijo on na Rivi il’ na Zvončacu
Njima
Zaprave

Isto je

* Mišljenja iznesena u kolumnama osobna su mišljenja njihovih autora i ne odražavaju nužno stajališta uredništva portala Narod.hr

Izvor: narod.hr