Barbara Jonjić: Plenković stvarno doveo svog Miloševića u Vukovar

Foto: Barbara Jonjić, Fah; fotomontaža: Narod.hr

Moja prva putovnica bila je ona zajednička
Iz Juge
Izgledala k’o kakav roman
Krajen osnovne škole vodilo nas nediljak dana u Trst
Plan je bio priko Senja ić u Kopar
Slovensko misto uza more
Tamo smo tribali spavat u hotelu “Žusterna”, pa unda iz toga hotela ić na jednodnevne izlete po sjeveru Italije, obać Postojnu i na povratku Plitvička jezera

To je, daklem, bio plan naše razrednice Ružice i plan putovanja

Moj plan bio je zabavit se k’o nikad
Manitat kliko Đukinica i Krilić dopuste
Vidit svega i svačega
Pivat s ekipom do gori i nazad
Napričat se i iskupat u bazenu

Naime, reklo nam kako naš hotel i bazen
ima

Ludnica načisto

I šta se stvarno dogodilo?

Prvo me u Senju otpuvala bura u more
Naravno
Nije sad da je u meni baš kilo bilo, nego san bila na rubu
Ae
Uvik plešen po rubu, zato i tresnen svako malo

Mokra do kože
U mokroj bundi na opivanoj
Senjskoj buri
Doletila san do razrednice i rekla kako bi se tren tribala prisvuć u suvu robu
Ono dosta meni minuta
Samo mi moju torbu iz boksa dajte, drugo ću sama

Šofer koji je sta s mojon razrednicon zacenio se od smija

– A kako si ti to zamislila mala? Znadeš li ti kliko je torba u boksu? Dok sve izvadimo vanka i vratimo opet na misto moremo u Kopru bit! Ajde ćerce prikrsti se i strpi do hotela!

Sidila san u busu tako mokra k’o čep do Kopra
Neš ti
Dočin san se dočepala hotela, kupatila i bazena sve san zaboravila
Nema toga jada koji manitu žensku ne more potaracat dobra frizura
A mi smo već tada u razredu imale vrsne figaro frizerke koje su znale ukrotit sve
Pa i moj friški paž su cufon

Večeralo se
U biti manitalo se na večeri
Pipić iz “de” razreda poslovično bio kolovođa

A unda su nas na jedvite jade uz silne straže spratili na spavanje

Zoron san se probudila
Ma, lažen
Nisan ni spavala
Samo znan kako su nan kucali na vrata da se iđe na marendu, pa buson na izlet

A ja riči nikome nisan mogla reć
Ni riči kako toka
Puka mi glas
Mogla san trepćat
Šapljat
Smijat se
Kolutat očima
I plakat

Al’ pivat i govorit na glas nisan mogla

Vidila san Trst i oni njegov veliki pazar
Bilo oblačno vrime
Toga se baš sićan

Gospodo, komunizam u Jugi bio je tako divan da je nami iz Juge pojam bio taj kičasti pazar u Trstu
Pojam
Eto van Juge k’o države i njenoga društvenoga uređenja
Tu se najbolje vidilo kako stojimo
K’liko smo zaprave željni
Svega
Od čarapa do tava

Ne zna dite sakrit svoje željne oči

Vidila san i Postojnu
Ukočila se od leda u njoj
I stvarno mislila kako će mi oni stalagniti, stalaktiti, tako nešto … otkinit glavu, ako se ne sagnen na vrime u onome vlakiću

Vodič nan se zva Aleksander
Moja ekipa koja je već bila poprilično nacionalno svjesna zaključila je kako nam je vodič ni manje, ni više, nego Četnik

Pošto sam ja uvik bila dežurna, samoprozvana odvitnica
Skočila sam za vodiča i rekla kako nije Srbin, nego Slovenac, jerbo se ne zove AleksandAr, nego AleksandEr
A to jedno slovo vrlo je bitno
Plus naglasila san kako je naš vodič visok, plav i plavi očiju
I da di su oni ikada takvoga Srbina vidili
Ja ga takvoga u Nebriževcu vidila nisam
Niti su tako izgledali Srbi koji su kod nas u Imotski dolazili prodavat gučiće i gudine

Na povratku smo tribali vidit Plitvička jezera
Al’ je taj obilazak izgleda tako da smo tamo samo ručali
Jezera ostavilo za neki drugi put
Kad nan bude zgodnije
Ae
Nije zgodno oni dan kad baš tu ručaješ

Do Imotskoga se od Plitvica pivalo
Mislin, autobus je cili piva
Ja san naravno i dalje samo šapljala

Glas mi se vratio tek nakon dan, dva
Unda kad mi niti nije triba
Mogla san samo pivat matematiku Momi prid pločon i to je to

U nediljak dana koji su za nami
Obilježili smo puno toga tragičnoga
I doživili puno toga tragičnoga

Izgubili smo Tomislava Merčepa
Junaka Vukovara i Domovinskog rata
Domoljuba
Jednoga od oni koje se izdalo
Prodalo

Tomislav Merčep bio je ratnik
A ne ratni profiter
To elita profiterska ne oprašta nikomu
Pa ni njemu

Sami sebi valjda djeluju čistije kad ljude poput Tomislava Merčepa maknu iz kadra i pokriju nekakvom presudom

No, ne razumiju
Kako se ratnog profitera i pamti kao takvoga
A Tomislav Merčep zauvijek će živjeti u sjećanju ljudi kojima zabrane baš ništa ne znače

Naučili smo, Bogu hvala, kroz našu mučeničku povijest kako se zabranjene i zabranjeno
Voli i poštuje

Plenković stvarno doveo svog Miloševića u Vukovar
Moga mu je bar reć di ga je red bio kapu skinit
Kad već vrlo pati od protokola kad su u pitanju branitelji Vukovara i uopćeno branitelji
Moga je i tog svog novog Srbina od zanata naučit bar di se kapa iz poštovanja skida

Vučić posla nekog svog Srbina
Taj je čak kleknio i sklopio ruke
Meni to bilo neugodno iti gledat
Prid Bogom se samo kleči

Ne prolazi kod mene ta nji’ova simbolika
Davno san naučila kako ta ekipa kleči i sklapa ruke isključivo iz interesa
Redom ih sve moreš za šaku kostela kupit
To se i Boga odreklo za Titinu crvenu knjižicu i njegove dinare
Di ne bi svoji uvjerenja

Bojanče, Benčićka i gospoja Kekin
Došli su mimo sviju
Uspili su se fotografirat kako nabadaju u kaputićima po glibu i bacaju cviće u Dunav

Kažu kako je Dunav sve te i slične instalacije ispljunio nazad u prvi glib

Glavaševića Mućak ima je potribu u nedilji koja je za nami likovat nada smrću junaka Tomislava Merčepa i poučavat nas koliko je nacionalizam zlo

Poučava nas dečko kojem je ništa reći kako mu je tatu ubio nečiji metak
Nečiji
Ubili mu tatu biće Grci
Ili Iračani
Finci morebit

Da ga nisu ubili nacionalisti?
Ustaše?

Ništa mu je zakitit se heštegićem #janemrzim, pa likovat kad umre čovik kojega je ničin prisiljen pozdravlja

Ne’ko je tog lika propustio naučit kako su našu nacionalnu Državu stvorili i obranili upravo nacionalisti
Hrvatski nacionalisti
Koji svoji vole, dok o tuđemu niti ne misle
Nemaju kada
Stalno svoje od raznih anacionalnih, nadnacionalnih pacifista brane

Meni taj Glavaševića Mućak više sliči za sina Mati Graniću, nego Siniši
Ae
Točno vidim kako će i Bojanče u starosti pričat gluparije na razini Soroševca Mate

Naime, Mate nas izvještava svako drugi dan šta mu je sve pokonji Tuđman za života reka
Nu
Zgodno je tako o mrtvu čoviku

I meni je niki dan Tuđman reka
Kako bi se volio vratit samo na jedan dan da bi moga dvi iza ušiju Soroševcu Mati zalipit
Kaže mi Tuđman uza puru i rake
Kako je baš Mate najgore što se našoj Državi dogodilo

Složila san se
Pa mu dodala bukaru vina

‘Ko mi ne viruje, neka upita Tuđmana je li istina dočim ga trevi

Korona nastavila bit virus i u nedilji iza nas
Nastavila i ubijat
Posebno se dovezala srpski vjerodostojnika
Svaki dan pozoblje in po jednoga k’o gagrica
Samo gledan di će nas i komu Srbi i za to prijavit
Uskupa s prijavon za ono novo slovo U u Varaždinu
Ae
Ako niste znali opet se dogodilo sporno slovo abecede
I opet se javilo Srba i Židova po tomu pitanju
Ove ture osokolio se njihov veleposlanik

Mislin se
Eto zabranite sve redon
Kad već ne znate o ovome narodu ništa
Učite iznova
Kako zabrana srcu ne more ništa

Nedilju za nami spasio je, ako se mene pita Milan Bandić
Zgledala san negdi fotografiju
Njegova spomenika Domovini
Neki, ovako, oveći, bili banak za jedno trijestak milijuna kuna

Meni to i manito i promašeno
Al’ nisan primitivka koja to na glas kaže
A ne
Opametila san se
Navisila san se lipo javno divit
I govorit kako je lip, kršan, bogat
A jeftin

Da se razumimo
Nisan van od oni ljudi koji Bandiću zamiraju rasipnost
Ni blizu
Ne zamiran mu ni fontane, ni fantomsku žičaru, a niti ovi najnoviji Bili banak

Razumin frustraciju čovika koji ne more normalno govorit, nego mora šapljat

Ako iko, ja ga razumin
Strajbala bi i ja unda dok san šapljala u Trstu trijestak milijuna kuna
Najmanje

Samo
Nažalost
Nisan tliko ni blizu imala

Ostale tek na fotografijama crne balerinke su mašnon
Kao jedina uspomena
Moga šapljanja

Jedina uspomena kratke frustacije curetka iz Imotskoga

Postoji poslovica kako je u životu
Tri put imat i neimat
Moja pokonja baba Slava imala je dodatak
Metnila bi naglasak na to kako je najgore imat, pa neimat
Ona to skladila kroza rečenicu
Kako je lako ist pure kad ne znaš za mesinu i kećup
Ae
Lako se iz sirotinjstva obiknit na bogato
Al’ ajde se ti zgodno snađi u obrnutomu pravcu

*Barbara Jonjić, piše na ikavici, diplomirana je pravnica te mama četvero djece. Autorica je knjige Iz ImoCkog s ljubavlju, zbirke s 48-tjednih kolumni objavljenih u razdoblju od prosincu 2016. do prosinca 2017. na portalu Narod.hr. Priče su to pune ljubavi prema obitelji, rodnom zavičaju, jeziku, običajima, vjeri, ljudima, domovini Hrvatskoj, Bogu.

** Mišljenja iznesena u komentarima osobna su mišljenja njihovih autora i ne odražavaju nužno stajališta uredništva portala Narod.hr.

Podržite nas! Kako bismo Vas mogli nastaviti informirati o najvažnijim događajima i temama koje se ne mogu čitati u drugim medijima, potrebna nam je Vaša pomoć. Molimo Vas podržite Narod.hr s 50, 100, 200 ili više kuna. Svaka Vaša pomoć nam je značajna! Hvala Vam! Upute kako to možete učiniti možete pronaći OVDJE

Izvor: narod.hr