General Života Panić, komandant I armijske oblasti do 1992. i načelnik Generalštaba 1992/93 u razgovoru za srpski tjednik ‘Vreme’ svojevremeno se suočio s neugodnim novinarskim pitanjem zbog kojeg je javnosti morao objasniti što se događalo u Vukovaru tijekom okupacije i pada Grada.
“Zašto je grad bio izložen onakvim razaranjima?”, upitao je srpski novinar Panića, a ovaj je dao šokantan odgovor.
Morali su ga srušiti da ljudi ne ginu?!
“Kada su mene su postavili za komandanta armije, reorganizovali smo jedinice na tom prostoru i krenuli da konačno završimo s Vukovarom; da se više ne muči ni jedna ni druga strana, nego da se što pre završi i da bude što manje žrtava. Zašto se Vukovar razarao? Borba za svako naseljeno mesto je karakteristična borba. U svetu i u ratnoj istoriji do sada se to uvek tako pokazalo. Evo, vidite šta su Rusi i njihova moćna armija uradili sa Groznim. Da bi uzeli Grozni, morali su na neki način da ga osvoje, a ako ga osvajaju dok se brani svaka kuća, morali su svaku kući i da ruše. Vukovar je imao lepih građevina, ali one su pretežno stare, male, pa su se i lako rušile, ne od toliko jakog dejstva, ali su se uglavnom rušile. Kad to pogledate izgleda stravično, ali bolje ga je i srušiti i što pre osvojiti da ljudi ne ginu. Ginulo je mnogo ljudi koji su živeli u Vukovaru, nisu bili zaštićeni, i ginuli su i sa jedne i sa druge strane.
Hrvati su se na tim prostorima jako dobro branili. Oni su doveli fanatike i ti fanatici su se branili od kuće do kuće. Na primer, postoji ulica sa onim šahtama – ako zauzmete taj prostor, oni se sutra pojavljuju iza nas. Onda smo doneli odluku da se sve šahte zavare da ne mogu da se koriste. Vukovar je imao jako veliku i široku kanalizaciju, a oni su to pretvarali u magacine i tamo su mogli godinama da se brane jer su raspolagali velikim materijalnim sredstvima. Vukovar je bio okružen njivama sa kukuruzom – oni su te njive koristili za dovlačenje pojačanja i za snabdevanje. Kada smo Vukovar hermetički zatvorili, taj problem je bio potpuno rešen i za 17 dana, kad sam ja primio dužnost, završili smo problem sa Vukovarom i tu se stalo.
Zašto se stalo? Tadašnje državno rukovodstvo donelo je odluku da se zaštite samo mesta sa srpskim stanovništvom. Jer, kad je Vukovar pao, mi smo već ušli u Osijek, ušli smo i u Vinkovce, doneli smo odluku da se produži da bismo sačuvali Jugoslaviju koliko je mogla da se sačuva. Trebalo je da jedna grupacija vojske krene podravskom, a druga posavskom magistralom i mi bismo brzo stigli do Zagreba. Sve te hrvatske separatističke jedinice bile su dezorganizovane, nisu mogle brzo da se povrate i mi bismo sigurno brzo došli do Zagreba i sačuvali Jugoslaviju. Ali, nije postojala takva odluka državnog rukovodstva i stali smo tu gde jesmo”, neuspješno je pokušao objasniti Panić.
