Hrvat nije spreman
Od drugoga svickoga rata
To se samo tako kaže
I laže
Spreman je
Oduvik
Tak’in se rodiš
Ili ne rodiš
Tomu se ne uči
Nema ti na svitu škole za toga
Spremni su u Domovinskomu ratu
Ostavljali svoje vakultete i virme
Ostavljali Zagreb, Imocki, svako misto naše Hrvacke, ostavljali Švicarsku,
Njemačku,
Vrancusku
Uzimali puške u ruke
I išli na prve crte
Jerbo spremni se ne izmiču
Kad Domovina gori
Ne da njijovo spremno i domoljubno srce
Potajat se
Da rećemo sutra zapuca
Jopet bi oni isti bili spremni
Bi
Neka žugaju
Opet bi pušku nosili
Neka su razočarani
I izdani
Jerbo takome, spremnomu srcu nema pomoći
Ni likarije
Domoljub spremi se uvik nada
Uvik
On brez nade ne more disat
Uzmi mu nadu
I on digne ruku na sebe
Jerbo njemu je nada sve
Brez nje živit ne zna
Niti more
Odresla san uz moju spremnu babu
Ta se za u polje redila
Čet’ri sata prije polaska
Konja i kola
Strica Šimuna
Ako bi za digdi pruga išla u sedan
Ona bi u pet gledala bit kod Gire
Na vakat
Pa molit dok čeka prugu
Ništa nju iznenadit nije moglo
Pa ni smrt
Na livu ruku, duboko u njezinu ormaru su katancon
Bila je roba za ukopa
U jednoj prozirnoj, najlon kesi sve što triba
Od kotula do bljuze i bičvi
I najlišpi šudar na vrvu
Na njemu komad karte na kojemu je pisalo
O čemu se tuten radi
E
I imala je litnju i zimsku robu za ukopa
Džaba njoj bilo govorit kako mrtac nema lita a ni zime
Njoj uvik u glavi bili oni mrci što se budu u grebu
Pripovidala bi ona kako su se ljudi kopali brez dotura
Ae
– Nisi smijo u nesvist past, padneš u nesvist, oni sutebon trkomice na skale pa niza Krnjevice ili teston svetomu Luki. Moj Barbić, kašnje, kad bi se otvarali grebi nalazilo se svega. Znali mrci ćućat uza zid. E. Zato ti svoje babe ne daji iz kuće ispod tri dana! Pa komu pravo, komu krivo…
I život nan se okrenijo
Baš tako da se babu kopalo nakon tri dana
Želja jon se ispunila
Neka ni’ko o tome baš nije vodijo računa
Ovi dana
Domoljube spremne s javne televizije zove se
Huljama
Dok se u isto vrime boračke partizanske penzije daju
Ciloj vrpi ljudi koji hulje nisu
Brez ratnoga puta
Daje se nespremnima
I nekako mislin kako će me svaki taj partizan nespremni nadaživit
Oće
Tako mi moje srce kaziva
Al’ mi moje srce
Kaziva i kako je još dobro
Je
Dobro je
Na vakat mi se starija dica spremaju
Vadu rusake i dokumente
Spremaju trobojnice naše i sviće
Jerbo
Ove godine
Iđu i oni prvi put
Su svojin didon i ujkon
Kroza našu Domovinu
Kleknit do tlea
Ako Bog da
Iđu u naš Vukovar
Ne nosu balone Vesne Pusić
Jerbo ne iđu na dernek
Iđu molit i sviće palit
Neka iđu
Neki ji vidu
Tamokar
Na istoku moje i naše Domovine
Neka vidu pojačanje iz
Imockog
Ove godine
Dolazu novi
Sokolići
Neka ji vidu oni naši
Spremni domoljubi
Neka znaju
Kako još ima nade
Ima
Živi i oda nada
U tin malešnin
Imockin nogama
Spremna, domoljubna nada
Oda u njima
To van je moje Imocko srce
Koje van šaljen
To van je moje klečanje
Do tlea i moje
Fala
Moja zapaljena svića
Ukraj biloga križa
Za vaše muke
Sve
