Naša lipa Domovina polarizirala se i na vriško
Je
U ovoj, našoj, zadnjoj recesiji
Ih, recesija
Rič koja meni oduvik zvuči k’o neki pravac u književnosti
Ono ruku pod ruku s rećemo romantizmon
A nije
More se reć’ na dugo i na široko šta je recesija
A more se reć’ samo
Recesija je kad nema posla
I svega je uškito
I to je glavno i vrvo
Uz sve prijašnje polarizacije
Sad imamo i ovu, novu
Su ekipama
Imamo ekipu što iđe radit vanka
I one što ostaju
Umeće se medju nji’ i umitna
Treća ekipa
Ona koja ne iđe nikad nigdi ali svako malo priti kako idje ća
Evo, samo što nije
Evo, dočin se obuče
Evo, dočin vidi sučin će
Evo dočin Premijeru napiše pismo kako idje ća
I tako
Oće to nji
Ta treća ekipa nije ni zere važna jerbo
Ta ekipa redovito ima posa’
U lipu je
U čistu
Ima tičijega mlika
I kad viče kako iđe ća
Samo plaši vuka ovčijon bekinon
I sad
Puni su mediji ovi što iđu ća
I tako triba bit
Jerbo je grijota velika što iđu
Priko tužne su to stvari
Kad šalješ svoje oči drage u svit
Pa tuđi svit ukrade
Nekome sina
Nekome ‘ćer
Mater
Ćaću
Čovika
Ženu
Onin najtužnijin odnese sve u komadu
Odjednon
Cilu obitelj
Sve oči iz jedne kuće
Odnese in i sunce
I ostavi praznu
Kuću
Prag
I skaline
U medijima nema ovi’ što ostaju
Ovi što su ni na nebu
Ni na zemlji
Na pola puta od ničega
Do ničega
Između drače i kosirića
Od prvoga do prvoga
Ovi što se boru s
Hidrocentralan i nuklearkan
A ne su običnin vjetrenjačan
Iz dana u dan se boru
Čekaju svoje iz tudjine
Čekaju bolje dane
Uvik čekaju
I krpe kraj su krajon
Pomalo
Pogleda uprtoga u nebo
E, nji
Nji nigdi u medijima nema
A ja bi njima dala glavnu emisiju
Nediljon sveton
U rećemo dva sata iza podne
Unda kad u ta doba
To se znade
Već drži emisiju dični Aca
Zauzeto već
Aliiiii
Njega bi se nekako već izmistilo
Iman zamisa’ i di
Tamo k priji Maji okolo pet svaki dan
Pa neka lipo bubaju o svojin teman
Svojoj trećoj ekipi
Ne bi za Acon bilo velike kukljavine
Jerbo ja mislin kako bi malo Hrvata plakalo za njegovon emisijon
Emisija mu baš za nasikirat se
Dovede goste
Pa se sramoti ili on ili gost
Ili on i gost zajedno
A ja baš znan k’liko ta emisija škodi rećemo srčanin bolesnikin ili rećemo onima koji imaju ptsp
Ne iđe tak’a emisija u nedilju svetu
Odman iza ića
Ne toka
Tribaju ljudima u ta doba teme koje bude nadu
Nešto što srce ozari
A to more bit’ rećemo emisija u kojoj bi se pričalo o najsritnijin Hrvatin u HrvaCkoj
Onin Hrvatin koji nemaju puno ali imaju Boga i zadovoljstvo u svome životu
Nu
Zna se kako od toga nema ništa
Jerbo Aca makac neće sa svoga mista
Ni čut
Nije manit
Nije on u prvoj ekipi kako bi seljaka tamo vamo
A ni u drugoj
To je čovik treće ekipe
Treće
Oni što imaju posa’
Oni što jin ništa ne vali
Al’ dočin štogod nije po njijovoj volji pišu protestna pisma
Iđu odman pisane, prosvidne note i u trubu se trubi
Dižu medije na noge
I k’o fole odlazu
Brez da ikad odu zaprave
Jasno je to
A ja se pitan
Pitan se svaki dan
Kome mogu pisati ljudi iz ove dvi ekipe
Kome mogu pisati na zemlji?
Na zemlji
Jasno je meni kako oni imaju
Onoga gorikar
Imaju Ga i On vidi sve
To se znade
Ali
Koga imaju dolikar?
