Malo šta na svitu se meni more
Usporedit s onin malešnin, kuglan su snigon
Razvuku mi usta široko svake ture
K’o ditetu musavome
Zeru ji protreseš
Pa rećemo gledaš kako po malešnome Zagrebu pada snig
Polipi se po njegovin krovovin
I zvoniku
Katedrale
A sve se k’o u nekoj vodi bućka
U nekome, apose svitu
Dade ti ponistru
Na zeru
Ponistru unazad
Pi si jopet ono dite varenike i kruva
Koje gleda kroza ponistru
Kako lapti oni snig s juga
Pa te samo sikira oće li ući u noć i oće li se primit ove ture i po testi
Naletin ovi dana na reklamu za neku knjigu o Zemlji koja je kako kaže autor ravna ploča a ne kugla
Uf
Ne tendin se u toga
Al’ meni oduvik srcu bliski ti ljudi što ji sikiraju drugovačije teme
Drugovačije stvari
I najmanje me sikira u svemu jesu li u pravu ili nisu
Neš ti
Šta me se brige
Glavno da se mislu
Glavno je da se okreću oko sebe i mislu
Najgoretije ne mislit se o ničemu
Baš nikad
Nego k’o tuka zinit brezposleni možđana
Pa čekat da te kiša stopi i uduši
Na naslovnici te knjige nekakva ploča su životon poda caklenon kupolon
I sve se mislin
Di san ja to već vidila
Di
A znan kako jesan
I jesan
Davno
Amerikanci
Nu dakuće
Svašta Amerikancu padne na pamet
Pa i oni davni film o nekakvome životu ispod kupole
Di se ljude samo smakne u nekome ritualnome programu kad napunu određeni broj godina
Jerbo bi brez toga bila kao prikovelika gužva
E
Pa se valja praviti mista
Za one koji tek stasaju, dolazu
Nu
Isto u bobu k’o i ovi dana u mojoj Državi
Pravi se misto
Za one koji valjda tek dolazu
Ajde, valja pravo reć
Ni’ko nas ritualno ne ubija
Za sada
Sad smo u nekoj mutiranoj verziji
Humanoga preseljenja Hrvata
Naši mediji promiču agresivno
Odlaske iz Domovine
To se uguron reklamira dan, noć
Već sto godina
Svake nedilje se nađe novi patetičar su oproštajnin pismon
Pa ti ga svujdi meću dok ne dođeš
U onu fazu u kojoj bi mu pismo moga
Izrecitirat napamet
K’o onu voćku posljen kiše
Koja se kad si dite bijo
Kočila na zadnjoj strani
Radosti
Nego
Valjda nisu zadovoljni
Rezultatin
Ne odlazi se u njima poželjnome broju i ritmu
Pa se kampanja zaoštrila
Vrlo
Uključila se i pravobraniteljica za dicu
Daje ruke k’o fole i ona
Pa sve brani
Sva ‘nako dobronamjerna
Svoj pa i mojoj dici poručuje neka uču stranjske jezike i bižu što prije ća odavlen
Vidi ti nje mudrice
Je li joj morebit ćaća ovo oslobodijo i zadračijo pa da ona moju dicu potraje?
Ne triba nan ona pomagat
Ne bi joj ni oraja iz ruke
Njezini savjeti nami skroz sviška
Ni ona a ni brajo joj Aca Stanković pomagat mi ne tribaju
Niti nabrajat nada našon sudbinon
Ne znan je li joj Aca stvarno nešto u svojti ali joj je brat rođeni po rađi
Je
Ode lola i još korak dalje od svoje seke pa u onu svoju emisiju
Koja na svetu nedilju privrće drob poštenu Hrvatu
On pozove obitelji
Koje kao u stampedu bižu iz Hrvacke
Iz ove po njima
Užasne
Klerofašističke Države
Ne bižu oni od četnički derneka koje i ovi dana imamo sriću gledat po svojoj Domovini
Jerbo velika je srića kad ti četnik dođe nakon svega tumačit
Kako je Domovinski rat zaprave bijo
Građanski rat
Ae
Oni znaju iz prve ruke
Od četnika se ne biži
Nji’ se pričika
A tebi samo glavon prolazi
‘Ko ti vrata otkrakuna?
‘Ko te pušća opet na moje?
Isti onaj koji reklame o odlasku plaća
Isti taj
Jerbo pisma lipo kaže
– Raselit nas triba, da nas manje ima
Nisu tu ni bili, tad će reći svima
Nu
Nisan u snježnoj kugli
Sniga još nema to se znade
Listopad je
I pada suvo lišće
Vrpa se nako šaravito su vitron po ćošan
U prančijoku
Nisan u snježnoj kugli su pogledon
Unazad
Nego san poda onon caklenon kupolon
Di me silu da napravin mista
A ja neću
Nedan moje misto
Jerbo mi još uvik nije sve poravnato u glavi
Nije mi ravna ploča sve
Ni čut
Učit ću dicu govorit po stranjski ali i po
Imocki
Hrvacki
Po naški
I nagovat ji da ne bižu
Neka mi ostanu ovden
Na kamenu
Na oku
Da jin priko ramena gledan
Bijakovu
Neka ostanu na zemlji dida svoga
Koji je za nji
I oslobodijo i zadračijo
Neka jin noge odaju zemljon
U koju su ukopane kosti njijovi
Rodijaka
Ukopane za nji’
A ne za ove što tek dolazu
I za koje se uguron, silon
Misto poda kupolon pravi
