Ovi dani su oni lipi
Su roson
Čistoga zdraka
Ljubeznoga sunca
Nekako lito pobiglo
Sakrilo se
Kliznilo kroza žglibe
U oprane čatrnje sonon prvon kišon
Zadruge pune vrića šećera
Poredani na paletan
Svujdi
I kese vinobrana
Na svakoj ćoši
Broji se
Zbraja i oduzima
Vrime je ovo
Više matematike
Pošto crno
Pošto bilo
K’liki je slador
K’liko kintala ti je zaručeno
Matematika pusta
I rezolucije
Ja moga ne dan ove godine ispo’ šest
Taman mi sve u kući ostalo
E
Nedan
Gajbe oprane šmrkon
Privrnute se sunčaju na zidu
Okolo kuće
I badnji
I bačve
Sve
Ofregano
Obletiš poljoprivredne zadruge
Jerbo makazica
I onoga crva željeznoga uvik tribaš
Bog ti je svidok
Ne mere bit’ rađa u polju a da ti oni crv željezni ne padne na tle
Ne mere bit da se crv nađe
Ne mere
Nać’ će se kad ti ne bude triba
Zapet će ti za ruku kad budeš na proliće kupijo lozinu
Brez te muke su crvon ne mere bit’
Trgačina
Isto k’o što ne mere bit trgačina brez
Da ne’ko šake ne šćine
Trgačina more bit’
Brez oni plastični, uski vrića
K’o za Kana
More
Ako se trga u plastične
Ili u drvene gajbe
Al’ ne mere bit’ brez
Marende
Na vr’ loza
Rastrte
Po deki
Narizani veta vrućega kruva
Vrila t’liko da i muve neće na nj’
Okrenu mu muve leđa i sakriju se poda zaklopac
Od suvoga mesa
Onoga ukraj
Poredanoga pršuta i povismena
U vetan kratkin
Baš za poljske rađe
Raskrižena kapula k’o cvit usrid deke
Skuvana i oguljena, bila k’o snig jaja
U bronziniću poredana
Razbacani papiri su vetan sira
I mortadele mirisne
I počasno misto za mesni doručak
I sol zamotuljanu u foliju
Jerbo ne mere se i ne smi’ brez mesnoga doručka trgat’
Njega je volijo moj pokonji did Baja
E
Zva ga Bekovi
Jerbo je valjda tako nekako pisalo
Na onin kutijan koje su Mrkonjići slali iz
Amerike
Nami
Svojima u Imocki
Ili su tak’e morebit u oni vakat donosili naši
Ižnjemačke
Pa unda su pomoću Božjon izideš
Naliješ lipljivin rukan vina u plastičnu čašu
Srkneš
Pa digneš glavu
Onako, samo zeru odmoriš
Oči
Na onome raju
Od našega
Grada na gori
A u glavi ti svi oni naši što ti valu
Neka se ne ljutu na te’ što si osta
Što ti je vako lipo
Što sidiš na zemlji
I nikad nigdi ne kasniš
Što svako jutro gledaš
Onu bilu vatu okomotanu
Oko jablana
I
Vinarije
Jerbo ne ljutiš se valja pravo reć’ ni ti na nji’
Što su o’šli
I ostavili ti u prsima
Zaduvu
Zaduvu
Koja kad te stisne
Brigetese
Za ičin
More u taj vakat i rećemo
Oni
Nacijonal lažljivi
Komodno metnit na naslovne strane
I Tuđmana
Pa lagat kako je on rećemo volijo i pomagat agresore
Na našu Hrvacku
Ti to ne bendaš
Ne bendaš
Nacijonal lažljivi
Ni osvaki dan
A di bi ga benda kad te zaduva ujti
U prsin
Jerbo
Više se ne ljutiš
Ne zamiraš
Zaduva u prsin te
Naučila
Kako su ošli
Jer bi rada pomoć
Svima kolikima
Nisu ošli
Kako bi oči odmarali
Po onin tuđin neboderin
Ošli
Pa su jopet nekako tuten
Na onoj nečistoj, žutoj frezi punoj gajbi
Na frezi
Koja zvukon para zdrak
I svake ture, neka je pritovarena
Poskoči
Unde
Na mostu priko Jaruge
Poskoči
K’o srce
Ne od radosti
Nego zbog svi oni
Izgubljeni, željezni crva
Koji ti neće zapet za ruku
Na niti jedno proliće
Jerbo su
Ošli
