U mome kraju nema van barba
Toga nema
Al’ imamo strica i ujca
Ae
Ćaćin brat i materin brat
Sve ima ime
Njijove žene su van
Strina i ujna
Tetak i teta su apose
Teta je zna se ili ćaćina ili materina sestra a tetak je njezin čovik
E
I unda jopet
K’o da je pobrojano malo
Imamo izvanjske strice i izvanjske strine
I tako redon sve izvanjsko
To su rodijaci materini
Ili ćaćini
I njijove žene
Nu
Iman li ja izvanjsku strinu?
Dašta nego iman
Iman i’ k’liko oš i pravi i izvanjski
A samo jednu san van vrlo upantila jerbo je došla u naše selo
U kuću do moje
Prva
U ona doba kad san k’o dite očiman gutala cili svit
I samo čekala kad će
Ona naša nova strina
Doć’ na čatrnju po vodu
U ona ista doba kad bi sidila poda odrnon moje babe i brojala uspravna stabla poredana k’o strile u Anđinu busu
Satima
Sritna
Jedan dan me iznenadila vrlo
Sidila san na skalinu
Unde na avliji kako je moja baba kapiju zvala
Šarala san šćapon po zemlji
A ona brez riči došla do mene
I metnila knjigu na skalin
Su moje desne strane
Pitala san je
Je li to strina meni
Rekla je kako je od strica Ivana i nje
Za mene
Njijovu
Barbarožu
Izvanjski stric i strina darovali mi
Kraljevnu na zrnu graška
Meni
Pravoj, malešnoj seljanki
Darovali baš Kraljevnu
Seljanki
A ja i danas znaden svako slovo
I u glavi iman svaku onu veštu
Iz te lipe knjige
I iman Kraljevnu u glavi
Onu koju boli
Zrno graška
T’liko da joj zaspat ne da
Mene seljanku obeselilo vrlo ovi’ dana što više, čini se, narod neće morat gledat onu ha-te-ve Maju osvaki dan
Na televiziji koju narod plaća
Jerbo dosta je više nje koja se meće za Kraljevne a Kraljevna nije
Ona se samo vrpolji na sve što je naše,
Hrvacko
Busa se u prsa junačka i fali ratnin godinan i reportažan
K’o i svaka antifa
Prigodno
Svi su oni golin rukama ubijali tenkove k’o i Matić
Al’ samo kad in njijov sveti posa’ dođe u pitanje
Jerbo to za svoj posa’ gine
Posa’ njima glavni svetac u kalendaru
Dok običnin danon
Muču
Kad se gazi branitelje
Muču
Skroz na skroz
Muču
Običnin danon imaju priču kako su rata vidili jerbo su u ta doba bili mladi, ludi
E
Kako prije rata oni nisu niti znali ‘ko je
Srbin a ‘ko Hrvat
Pitaju se posredno
‘Ko bre zavadi
Pričaju o silnon zajedništvu, ljubavi, budućnosti i stabilnosti
Koje zajedništvo?
Koja stabilnost?
Sukin?
Su agresoron?
Nu
Maje
Ti nisi Kraljevna
Ni čut
Ovi dana naša Kraljevna je Meri
Jerbo nju smeta kad se našin braniteljima simboli negiraju i prinosaju
Uokolo
A ti na to mučiš
Ne tangira tebe
Jerbo more svetomu poslu tvome naškodit
Našoj Meri ne da zaspat
Pa ona ne kalkulira
Jerbo nju sikiraju branitelji za prave
A tebe sikira samo tvoj posa’
Jerbo misliš kako si za njega Bogon dana
A nisi
Ne razumin se u te programske šeme
Čudni su puti naše javne televizije
Vrlo čudni
Spremna san na sve
Baš na sve
I na to da ti daju oni Dnevnik u glavnome vaktu
Ili rećemo Otvoreno
Sve je moguće
Jerbo u ovoj državi se ugađa jednome Pupiju
Tičijega mlika mu ne smi valit
Agresorima se oda na prstima poradi njijove bole i mirnoga sna
Pušća se jednoga Beljaka
Da se propinje na bačve i drži govorancije o grijima iz mladosti
Baš on
Drži govore i pripovida o ratu
I moralu
A žice
Od radijona
Mu iz zadnjega džepa još vire
I unda je sasvin normalno da se jedna Maja umisli kako je
Kraljevna obrespravljeni
I da se čudon čudi što joj ode emisija koju je gledala ruku na srce samo
Kontra, Iskorak, Majina izvanjska rodbina i ona
Jerbo brojevi ne lažu
I dosta te je Maje
Pilaš narod svojin aktivizmon
Godinama
O narodnomu trošku
E
Pa red je Maje da to lipo radiš
O svome trošku
Napokon
Jerbo
Ja oću
Za svoje kune
Na javnoj televiziji gledat
Uspravne ljude
Da se lipo poredaju k’o strile
U Anđinu busu
Pa da ji gledan sritna
Satima
