Rodio se godine 1550. u krilu plemićke obitelji Kostka u gradu Rostowu. Kad je Stanislavu bilo 14 godina, poslaše ga roditelji s njegovim starijim bratom Pavlom i odgojiteljem u Beč na klasične nauke.
Dok su se Pavao i odgojitelj zabavljali u lošem društvu, Stanko je marljivo studirao i napredovao u pobožnosti.
Stanislav je uz to svaki dan išao na Svetu Misu primajući često Svetu Pričest. Isto tako često je pohađao Isusa u crkvi. Dok je bio bolestan, zaželio je da mu se donese Pričest u u kuću. Ali kako se nalazio u stanu kod jednog fanatičnog protestanta, to mu nije dozvoljeno. No, Stanislav je za vrijeme jedne groznice tako žarko želio primiti Isusa u Svetoj Pričesti. Obratio se za pomoć i zagovor svetoj mučenici Barbari. Gospodin je učinio čudo te je Stanislav ležeći bolestan primio Svetu Pričest. Sveti Stanislav je Bogorodicu nazivao Majkom. Uz uobičajene molitve svaki dan je izmolio svih (tadašnjih) 15 otajstva Krunice. Zagovorom Blažene Djevice Marije čudesno je ozdravio od teške bolesti. U srcu je osjetio milosni poziv da stupi u Družbu Isusovu.
U Beču nije bio primljen u Družbu Isusovu jer je nedostajao pristanak roditelja. Stanislav je otišao tražiti pomoć kod Petra Kanizija u Augsburg, a našao ga je u Dillingu. S preporukom je otišao u Rim i tamo stupio u novicijat koncem listopada 1567. godine. Tamo se brzo razbolio oko spomendana Svetog Lovre. Na vigiliju Velike Gospe, u ponoći doživio je viđenje i uskliknuo: “Evo već vidim Mariju, dolazi mi u susrete sa četama Anđela!” Umro je s nepunih 18 godina, u zoru na svetkovinu Velike Gospe i otišao u Nebo. Papa Benedikt XIII. upisao ga je u popis svetaca 1726. godine.
