Legendarnoj protuoklopnoj postrojbi iz Borova naselja Žutim mravima jutro 26. rujna 1991. ni po čemu nije bilo posebno. Iz pravca Trpinje, po istoimenoj cesti, prema njima su krenuli tenkovi i transporteri JNA. Do tada su ih uništili desetke i «posao» koji se našao pred njima nije ih posebno uzbuđivao. Još jedan bio je pogođen od strane Žutih mrava. Iz tenka se nekoliko metar uvis podigao plamen.
I ovoj bi priči u tom trenutku vjerovatno došao kraj da za nišaniskim spravama uništenog tenka nije sjedio tada 24-godišnji Siniša Jovanov iz Pančeva. Nakon što je pobjegao iz tenka i sakrio se u kuću uz cestu, a dva dana kasnije predao se braniteljima Vukovara. Isti dan odlučio je uključiti se u obranu grada na hrvatskoj strani u postrojbi Žutih mrava i ostao je s njima sve dok ga JNA nije teško ranila!
“Proveo sam 2-3 dana u nekom špajzu u mraku, izgubljen i u strahu, onako gladan posegao sam za nekom tekućinom da ublažim žeđ, mislim da je bio paradajz u boci, ali mi je poslije par gutljaja palo na pamet da je možda otrov! Slušao sam kako Hrvati često šetaju po dvorištu i čuo sam Marića (Andriju op.) i taj mi se čovjek činio smiren i dobar… Nakon par dana odlučio sam se predati pa šta bude… Čuo sam u dvorištu kako dečki razgovaraju, u špajzu sam ostavio pušku i izletio pred zbunjene gardiste koji su gledali od kuda sam se stvorio… Tražio sam Andriju Marića i tako sam odgovarao na svako pitanje. Sproveli su me u štab i tu su me ispitivali, ali i dalje sam inzistirao na tome da dovedu Marića ili ne govorim ništa. Prije dolaska u Vukovar, naši su pričali kako ustaše kolju djecu, kako presjecaju kablove sa bandera i prže strujom po tenkovima, govorili su da je bolje se ubiti nego pasti živ u ruke ustašama…od tih priča sam se uvijek znao naježiti…ali,dok sam čekao da se Marić pojavi, primijetio sam da nema ustaša i da su svi vojnici zapravo dojučerašnji radnici, ratari i pošteni ljudi, pa glava mi je još na ramenima, a ni šamar nisam dobio od kad su me zarobili!
Na vratima se pojavio Marić i pita tko ga toliko treba, i kada su pokazali na mene, gledao je zbunjeno i upita me da li se mi znamo od nekuda!?
Rekao sam mu da ja njega poznam iz dolazaka u dvorište u kojoj sam kući bio sakriven. Na stol su stavili par konzervi i kruha, srknio sam sardine jako brzo jer par dana osim paradajza nisam ništa okusio. Andrija je sjedio nasuprot mene i gledao me kako proždrljivo trpam hranu u sebe i počeo: “Imaš dvije opcije: 1. Da te prebacimo u Bosnu, pa kud te volja? i 2. Da te predamo tvojima nazad?” Gledao sam zbunjeno jer sam očekivao da jedna od opcija bude metak u čelo i zdravo! Upitao sam Andriju: “Vi me nećete ubiti?” Gledali su svi zbunjeno u mene, a Andrija promrmlja: “Rekli smo ti opcije!” Pomislio sam ako me vrate mojima, optužit će me za dezerterstvo i metak u čelo, a kuda dalje da idem. Skočio sam sa stolice i rekao Andriji: “Ja nazad ne mogu, a vi me nećete ubiti! Ako se gine, će da ginemo zajedno!!!”
Siniša Jovanov, momak iz Pančeva bio je najbolji prijatelj pokojnog heroja Andrije Marića. Priključio se Žutim mravima i obrani Vukovara nakon što je njegov tenk pogođen te zarobljen. Priznao da su ga natjerali na napad na Vukovar i da nikad više ne bi zapucao na Hrvate.
Heroj!
