Nova kolumnistica Naroda, Barbara Jonjić, koja piše na ikavici, diplomirana je pravnica i mama četvero djece s kojima sama živi u Imotskom dok suprug zarađuje za obitelji radeći u Njemačkoj. Objavljivat ćemo njezine tekstove svaki tjedan srijedom.
Sveta je nedilja da se drvon ne dilja
Oće reć
Ne radi se nego odmara i Boga moli
Ostale dane radi se rađa
Unda
Kad meni kažeš
Izaberi dan koji oćeš za pisanja
Ne mogu se mislit niti zere
Oću sridu!
Jerbo san ja pravo Imocko dite a njemu je Bog, Hrvacka i srida na srcu
iz ditinjstva
Rodjena san i resla na ovome suncu…kamenu..plivala u Vrljiki..nosali
me brzutki..padala priko stina i piljaka…parala san kolina na ovu
draču
Priko isti stina padaju danas i moja dica
Samo je drača ganjc nova
Mene s ovoga kamena potrat ne mere ništa
I biran uvik Boga, Hrvacku i sridu
Jerbo
Srida u Imockon nije bila isto što i srida u rećemo Kanfanaru
Ni čut
To nije bijo dan nami
Meni
To je bijo bečki bal i las vegas jednon nediljno za priprost narod
Pazarni dan…prodavalo se i kupovalo…varalo na vagi…falilo ono
što si dobrana..pivalo…a sve se živo zatvaralo iza pazara okolo
dvi ure
Silina svita tuten je dolazila
Iz Krajine i bracke nan Ercegovine
Triba si dobro gledat kako ne bi koga ugazijo iduć od pošte prema
Imi
Bilo sača…motika..gusla..brusova..sirova…oš luka…oš
kapule…oš pilića…oš povismena
Ja san godinama u kosi imala šćipalu su cviton plavo bile boje od
najgrezije čipke
kupljenu na pazaru
A da di drugo!?
Imala san medu zakačenog rukican za kragnu
Moj medo s pazara
Taki kič se nije viđa prije a ni kasnije
To su mogle samo osandesete na pazaru
Zamro pazarni dan kako crče mrska mi Juga
Je, zamro
Nema ga
Nema silnog naroda
Kažu oni što drću od domoljuba
A taki ima i u nas sakriveni ispod kamena
Kažu kako ga je ukrala Država Hrvacka
E
Nije ga prigazilo vrime
Ni čut
Njima nije kriva vlast
Nego uvik samo ona
Njima van je za sve kriva Država Hrvacka
Lipo je Matoš reka kako nju višaju ko lopova
Za sve
Kriva je što mlada danas ne peče kruv nego ga kupi
Kriva je što ja po mliko ne iđen više u Zdenke oli Kate nego kupin
ako triba i osan paketa na sniženju
Kriva je što se oda po kladijonican a umanje se kopa u Gospojinan
Kriva je što je današnja kokoš izilica koja ne ćoka travu nego je
tribaš ranit njezinin mekinjan
Kriva je država Hrvacka što braća Ere imaju sve koliko isprid svoji
vrata
Nu
Kriva
E
A rećemo njima je Juga bila baš po miri
Nikad za nju ružne riči
Dekeko… med…mliko…Obrovac..planirano betoniranje Bijokove i Goli
otok…
Prikokrasna je bila
Kažu kako je u Jugi bila sigurnost posla i plaće
Je li?
Kako komu
Iz isti kuća se unda a i danas išlo u Njemačku kliko ja vidin
To se lipo zove kapitalizam
Rađa suproć socijalizma na papiru
Ima mana kliko oš
Al’ je meni super
kad ne vali kave…ni struje…ni dizela…ni praška za robu…
A moreš pivat i govorit šta oš
Država Hrvacka nije lupoderina..ne krade i nije ukrala sridu u
Imockon
Ukrali smo je svi mi po zeru
Unda kad smo pristali po pola dana sidit na skalinin isprid kuće
Gledat auta i igrat…moje je prvo…tvoje je drugo…pobjedi oni koji
ugleda najboljeg merdju
I bilo nan dosta
Sada nije
Oči nan gladne
Pazar nesta unda kad nan ono na skalinin od pošte do Ime nije bilo
dosta
Pripilajte joj višala, više je vakat
Dajte joj ruke
Neka sadje
Odmori
Od žbira
Nije kriva
Sve bi u njoj cvalo da je manje oni ispod kamena
Koji joj višala spremaju i kad kogod javi
Kako jopet raka u VrljiKi nema…
Kako i Panda ima uškito
Onakve sride više nema
Prigazilo je vrime
Ko i nosanje mrca na skalin niza Krnjavice
Triba sebi nać novu sridu
Pogledat gorikar i reć
Nu, more moja srida bit i kava su pajdinicon svake sride u našemu
Centru
More bit i nogomet su dicon
na lipoj travi
More bit i istresanje duše priko slova
Lipo ti pazarna srida bude na internetu
More svujdi
Onomu koji se ne zavlači ispod kamena
Barbara Jonjić
Mama četvero djece iz Imotskog odgovorila na “strahove” Jelene Veljače
